Izvor: Allianz

 

Zastoj u poslovanju već petu godinu zaredom je glavni rizik (37 % odgovora), prvenstveno zato što može dovesti do značajnog umanjenja prihoda, ali i zbog pojave brojnih novih okidača, posebno nematerijalne štete ili nematerijalnih opasnosti poput cyber incidenata i poremećaja uzrokovanih političkim nasiljem, štrajkovima i terorističkim napadima. Ovaj trend delomično proizlazi i iz uspona „Interneta stvari“ (Internet of Things, IoT) i sve veće međusobne povezanosti mašina, kompanija i njihovih lanaca snabdevanja koji lako mogu višestruko uvećati gubitke u slučajevima incidenata. Kompanije su takođe suočene sa potencijalnim finansijskim gubicima zbog promena u političkom okruženju (Brexit, Trump, predstojeći izbori u Evropskoj uniji itd.) koje uzrokuju strah od rastućeg protekcionizma i antiglobalizacije. 

 

„Kompanije širom sveta pripremaju se za godinu punu nesigurnosti“, tvrdi Chris Fischer Hirs, glavni izvršni direktor AGCS-a. „Nepredvidive promene u pravnom, geopolitičkom i tržišnom okruženju širom svetu ključne su teme rasprave risk manager-a i top management-a. Osim poznatih opasnosti od požara i prirodnih katastrofa, javljaju se novi rizici, a oni zahtevaju razmatranje i izmenu postojećih alata za praćenje rizika i upravljanje njima.“

 

Kretanja na tržištu i nestalno tržište (31 % odgovora) drugi je najvažniji poslovni rizik u 2017. godini i vodeći razlog za zabrinutost u vazduhoplovstvu/odbrani, finansijskim uslugama, u nautičkom sektoru te sektorima špedicije i transporta, te uopšte širom regiona Afrike i Bliskog istoka. Kako bi predvidele sve nagle promene pravila koje bi mogle uticati na tržišta, kompanije će morati uložiti više sredstava u bolje politike praćenja, odnosno donošenje novih politika u celom svetu u 2017. godini. Prema osiguravaču potraživanja Euler Hermes, koja posluje u okviru Allianz-a, od 2014. godine na globalnom se nivou godišnje uvede 600 do 700 novih trgovinskih prepreka.

 

Istovremeno sve veće oslanjanje na tehnologiju i automatizaciju menja i ometa kompanije u svim sektorima industrije. Iako digitalizacija kompanijama otvara nove mogućnosti, ona isto tako menja i prirodu korporativne imovine od većinski materijalne prema sve više nematerijalnoj imovini. To sa sobom donosi nove opasnosti, pre svega cyber rizike (30 % odgovora). Kompanije su globalno rangirale cyber napade na 3. mesto, dok su u Severnoj i Južnoj Americi te Evropi oni na 2. mestu, a u Nemačkoj i Velikoj Britaniji predstavljaju vodeći rizik. Oni su istovremeno vodeći razlog zabrinutosti na globalnom nivou za kompanije u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija te sektoru maloprodaje/veleprodaje.

 

Opasnost od cyber napada sada ide daleko šire od hakerisanja, narušavanja privatnosti i krađe podataka, iako će novi propisi o zaštiti podataka za kompanije pogoršati posledice takvih događaja. Kompanijama ističe vreme u kojem se trebaju pripremiti za sprovođenje nove Opšte uredbe o zaštiti podataka u Evropi u 2018. godini – iako će cena usklađivanja biti visoka, kazne bi mogle biti još više ako se to ne učini. Osim toga, sve veća međusobna povezanost i razrađenost cyber napada ne predstavlja samo veliku direktnu opasnost za kompanije, već i posrednu opasnost preko izloženih ključnih infrastruktura poput IT infrastrukture, te infrastrukture za vodosnabdevanje i napajanje električnom energijom. Uz to takođe postoji opasnost od tehničkog kvara ili ljudske greške, što može uzrokovati dugotrajnu i raširenu izloženost riziku od zastoja u poslovanju. U okruženju digitalizovane proizvodnje ili industrije nepodnošenje podataka ili njihovo pogrešno tumačenje može zaustaviti proizvodnju. Kompanije moraju razmišljati o podacima kao o imovini i o tome što može sprečiti korišćenje tih podataka. Rezultati takođe pokazuju da manje kompanije potencijalno potcenjuju cyber rizike, te su u toj kategoriji (prihodi manji od 250 miliona evra) cyber rizici tek na 66. mestu. Međutim, uticaj nekog ozbiljnog incidenta mogao bi biti puno štetniji upravo za takve kompanije.

 

Prirodne katastrofe i klimatske promene odnosno rastuća nepredvidivost vremenskih uslova (odvojeno 24 % i 6 % odgovora) takođe zauzimaju visoko mesto na dnevnom redu kompanija za ovu godinu, posebno u Aziji gde se dogodila najskuplja katastrofa u svetu u 2016. godini, zemljotres u gradu Kumamoto (Japan). Prirodne katastrofe su najveći izvor zabrinutosti u Japanu i Hong Kongu, te na svetskom nivou među kompanijama koje se bave konstruisanjem/građevinarstvom te energetskim i komunalnim kompanijama. „Prirodne katastrofe i klimatske promene brinu i naše klijente i društvo u celini“, tvrdi Axel Theis, član Uprave kompanije Allianz SE. „Moramo pretpostaviti da će globalno zagrevanje iznad 1,5°C značajno povećati štetu od klimatskih uslova, na primer toplotnih udara i porasta nivoa mora. Naš zadatak kao osiguravača je razviti rešenja za takve scenarije te u saradnji sa našim klijentima i javnim partnerima uspostaviti mere prevencije i zaštite osiguranja.“ 

 

Kompletan izveštaj možete preuzeti ovde.