REČNIK OSIGURANJA

Napomena: Definicije svih vrsta osiguranja pogledajte pod pojmom vrste/podela osiguranja.

---

Agent prodaje osiguranja (insurance sales agent) je lice koje se bavi prodajom osiguranja pomažući svojim klijentima u izboru osiguranja i vrsti pokrića koja najbolje štite njihove interese odnosno štite od rizika koji ih najviše ugrožavaju,a sve to na osnovu prodajnog razgovora u kojem prikupljaju sve relevantne informacije neophodne za zaključenje kvalitetnog osiguranja.

Aktuar (actuary) je stručnjak za račun verovatnoće koji se koristi statističkim podacima i na osnovu njih daje finansiska predviđanja iz oblasti osiguranja, odnosno određuje moguće rezultate neke finansiske operacije, vodeći računa o riziku. Drugim rečima utvrđuje kolika premija treba da se plati za dobijanje pokrića određenih rizika, uzimajući u obzir sve faktore koji imaju uticaj na verovatnoću ostvarenja osiguranog rizika.

Bonus (bonus) je popust koji se odobrava na premiju osiguranja koji se dobija kod obnove osiguranja na osnovu nepostojanja štete u prethodno ugovorenom vremenskom periodu (ili je odnos uplaćene premije i isplaćenih šteta povoljan) pri čemu se on obračunava na godišnjem nivou i izražava u procentima umanjenja premije osiguranja.

Bruto premija osiguranja (brutto/gross insurance premium) je ukupan iznos koji se plaća osiguravaču za usluge osiguranja i sastoji se od same premije osiguranja i režiskog dodatka (troškovi poslovanja osiguravača poput troškova nekih provera, posebnih naknada, štampanja polise i slično).

Dinamika plaćanja (payment mode/payment schedule) je ugovorom utvrđeni intezitet kojim će ugovarač osiguranja izmirivati svoje obaveze prema osiguravaču odnosno plaćati ugovoreni iznos premije osiguranja. Može biti jednokratna (kada se iznos plaća u jednoj transakciji za celokupno vreme na koje se ugovara osiguranje) ili višekratna (kada se iznos plaća u mesečnim, kvartalnim, polugodišnjim ili godišnjim ratama). Da ne bi bilo zabune, kada se neko osiguranje ugovori na godinu dana i premija plati u jednoj transakciji, onda je to jednokratno plaćanje, ali ako je neko osiguranje zaključeno na više godina i u jednoj transakciji je plaćena premija za godinu dana, onda je to višekratno plaćanje jer u svakoj narednoj godini, dok traje osiguranje, postoji obaveza plaćanja godišnje premije.

Disperzija rizika (risk dispersion) u sferi osiguranjapredstavlja mogućnost raspodele rizika na što veći broj osiguratelja čime svako do njih preuzima na sebe srazmeran i prihvatljiv deo rizika. (pogledajte i pojam reosiguranje)

Dobit (profit) je iznos koji se pripisuje svakoj polisi osiguranja života koja je štednog karaktera nakon druge godine od početka trajanja osiguranja (udeo u dobiti se uobičajeno pripisuje na kraju osiguravajuće/kalendarske godine) i predstavlja vrstu kamate na uložena sredstva. Izračunava se kao prosečan prinos ulaganja matematičke rezerve osiguranja života i kao takva nije zagarantovana od strane osiguravajuće kuće. Drugim rečima za neki nastupajući period se može samo govoriti o očekivanoj dobiti na osnovu prethodnog iskustva jer niko nemože predvideti buduća kretanja na tržištu i prinose koji će biti ostvareni. Kada se radi o dobiti veoma je važno znati da osiguravajuće kuće vode veoma restriktivnu politiku u pogledu ulaganja sredstava klijenata i ona podrazumeva načelo manje ali sigurnije dobiti uz maksimalnu zaštitu uloženih sredstava klijenata te uglavnom ulažu novac u državne obveznice, nekretnine, javne radove i slično. Dobit se isplaćuje zajedno sa osiguranom sumom ukoliko nastupi osigurani slučaj ili po isteku trajanja osiguranja ili uz otkupnu vrednost polise osiguranja života ukoliko dođe do raskida ugovora. Bitno je znati da ako je uz osiguranje života zaključeno i neko dopunsko osiguranje (nesrećni slučaj, teške bolesti, hirurške intervencije i slično) na njih se ne pripisuje dobit jer ona nisu štednog već riziko karaktera.

Dobrovoljno/neobavezno osiguranje (voluntary or non-mandatory insurance) je osiguranje zaključeno slobodnom voljom ugovarača osiguranja i osiguranika (ista osoba može biti i ugovarač i osiguranik) iz čisto ekonomslih razloga,a u cilju zaštite vlastitih interesa. U praksi većina osiguranja spada u kategoriju dobrovoljnih osiguranja.

Dodatno osiguranje/pokriće (additional insurance/coverage) predstavlja grupu rizika koja se ugovara dodatno i nezavisno od osnovnog osiguranja sobzirom da su predmetni rizici po svojim karakteristikama nevezani za osnovne rizika koji se pokrivaju pojedinačnim ugovorom o osiguranju.

Doplatak premije osiguranja (additional premium for payment by installments) je naknada koju u osiguranju života plaća ugovarač osiguranja kada je ugovorena dinamika plaćanja kraća od jednokratne ili godišnje. Drugim rečima ugovarač osiguranja je unapred upoznat da će ukoliko izabere polugodišnju, kvartalnu ili mesečnu dinamiku plaćanja biti u obavezi da plati i doplatak koji se izražava u procentu od premije osiguranja.

Dopunsko osiguranje/pokriće (supplementary insurance/coverage) predstavlja grupu rizika koji se uvek ugovaraju uz osnovne rizike i nije ih moguće ugovoriti bez prethodno ugovorenih osnovnih rizka, pri čemu je uslovima osiguranja definisano koji su to rizici. Osiguranje dopunskih rizika je prepušteno dobroj volji ugovarača osiguranja koji prema sopstvenim potrebama ugovara sve ili neki ili nijedan od dopunskih rizika.

Fakturisana premija (invoiced premium) je prihod osiguravača u pojedinom obračunskom periodu i zasniva se na pisanom dokumentu ili fakturi (knjigovodstvena isprava koja je osnov fakturisane premije u knjigovodstvu osiguravača) na osnovu koje ugovarač osiguranja plaća premiju za taj obračunski period.

Franšiza (franchise) je učešće u šteti koju osiguranik snosi sam i izražava se u apsolutnom iznosu ili u procentu od štete.
Postoje:

• Integralna franšiza kada se do naznačenog iznosa šteta ne pokriva,a preko tog iznosa šteta se pokriva u punom iznosu,
• Odbitna franšiza kada osiguranik učestvuje u svakoj šteti do naznačenog (apsolutnog) iznosa,
• Proporcionalna franšiza kada osiguranik učestvuje u svakoj šteti u određenom procentu od nastale štete.

Generalna polisa (general policy) pokriva osiguranje sveukupne robe osiguranika u transportu i odnosi se na sve pošiljke koje osiguranik šalje i prima u odrešenom vremenskom periodu.

Integralna franšiza (nondeductible franchise) pogledajte franšiza.

Intezitet štete (level of damage) predstavlja stepen/procenat oštećenja koje je pretrpio predmet osiguranja u osiguranom slučaju.

Istek/prestanak osiguranja (end/termination of insurance) pogledajte trajanje osiguranja.

Jednokratna premija osiguranja (single insurance premium) pogledajte dinamika plaćanja.

Kapitalizovana/redukovana vrednost polise osiguranja (insurance policy reduced value) pogledajte kapitalizacija osiguranja.

Kapitalizacija osiguranja (insurance reduction) je postupak u osiguranju života ili rentnom osiguranju gde se status aktivnog osiguranja menja u kapitalizovan/redukovan status kao posledica prestanka plaćanja premije osiguranja (uobičajeno nakon isteka 10% ugovorenog osiguranog perioda) kada se osigurana suma redukuje po unapred utvrđenoj tabeli redukovanih vrednosti koja se dobija uz polisu osiguranja i kao takva vredi do isteka perioda trajanja osiguranja, nastanka osiguranog slučaja i otkupa polise.

Karenca (waiting period) je period ili rok na poretku ugovorenog perioda trajanja osiguranja u kojem osiguravač nema obavezu isplate nadoknade ukoliko dođe do nastupanja osiguranog slučaja.

Kargo polisa (cargo insurance policy) pokriva osiguranje određene robe osiguranika u transportu.

Kasko polisa (all-risk insurance policy) pokriva osiguranje određenog prevoznog sredstva.

Kolektivno osiguranje (collective insurance) predstavlja ugovaranje više lica ili više stvari koji su pokriveni jednim osiguranjem.

Korisnik osiguranja (insurance beneficiary) je ono fizičko ili pravno lice kojem pripada naknada iz osiguranja. Moguće je da postoji i više korisnika za isti osigurani slučaj kada oni dele pripadajuću naknadu na osnovu utvrđenih kriterijuma. U praksi ugovarač osiguranja, osiguranik i korisnik osiguranja mogu biti različita lica i ovaj pojam se najčešće koristi u situacijama kada korisnik osiguranja nije učestvovao u zaključenju ugovora o osiguranju ili kada uopšte nije ni poznat u trenutku zaključenja ugovora. To su najčešće situacije kada se osiguranje zaključuje u svoje ime,a za tuđ račun gde korisnik nemora biti poznat osiguravaču pa ni ugovaraču osiguranja, ali moraju biti utvrđena jasna pravila za njegovo utvrđivanje. Osiguranje za tuđ račun nastalo je u pomorskoj praksi,ali je našlo primenu u mnogim drugim sferama osiguranja, gde se opet izdvaja osiguranje života, gde korisnik može biti predstavljen bilo kime, odnosno ugovarač osiguranja može imenovati korisnika potpuno samostalno ili ukoliko to nije urađeno, zakonski je jasno definisano ko može biti korisnik osiguranja života u slučaju ostvarenja osiguranog slučaja. Uz ovo u životnom osiguranju možemo razliovati i više različitih korisnika u zavisnosti od ostvarenja osiguranog slučaja, pa tako možemo imati korisnika za slučaj smrti, korisnika za doživljenje ili korisnika za slučaj teške bolesti.

List/potvrda pokrića (cover note/binder) je isprava koja se izdaje kada nema dovoljno vremena za izradu polise osiguranja ili kada je neophodno naknadno pribaviti određene podatke,a u intersu i osiguranika(odmah dobija osiguravajuću zaštitu) i osiguravača(stiče pravo na naplatu premije) je zaključenje ugovora o osiguranju. Sobzirom da sadrži bitne elemente ugovora o osiguranju u praksi se kasnije zamenjuje sa polisom. Može se koristiti u svim vrstama osiguranja ali u praksi najveću primenu ima kod transportnih osiguranja.

Malus (malus) je doplata premije osiguranja koja se zaračunava onim osiguranicima/ugovaračima osiguranja koji su u proteklom periodu (jedna ili više godina), imali određen broj šteta (dve il više) a obračunava se za individualan, nepovoljniji odnos plaćene premije i nadoknađene štete. Ovo je različito od povećanja premiske stope za naredni period kao rezultat činjenice da su isplaćenje štete u ranijem razdoblju znatno premašile ukupno uplaćenu premiju osiguranja.

Matematička rezerva (mathematical/policy reserve) predstavlja sredstva koja imaju karakter štednih uloga, vode se na posebnom računu i izračunavaju se posebno za svaki ugovor osiguranja života. Namenjen je izmirenju budućih obaveza po osnovu osiguranja života pa je poznata i kao tehnička rezerva osiguravača.

Nadosiguranje (overinsurance) se javlja kada je osigurana suma veća od vrednosti osigurane stvari,a u slučaju nastanka štete isplaćuje se iznos nadoknade samo do stvarne vrednosti osigurane imovine.

Naknada/nadoknada iz osiguranja (insurance indemnity) je vrednost izražena u novcu na koju osiguranik ili korisnik osiguranja ima pravo ukoliko nastupi osigurani slučaj. U imovinskom osiguranju se ne može dobiti više nego je stvarni obim nastale štete i to u granicama sume osiguranja i vrednosti osigurane stvari, pa stoga naknada i zavisi od visine same štete, visine sume osiguranja i vrednosti osigurane stvari,a svaki od ovih elemenata može biti gornja granica obavete osiguravača u smislu naknade iz osiguranja. Kod osiguranja nezgode na visinu naknade utiče visina osigurane sume kao i obim posledica nesrećnog slučaja pri čemu se isplaćuje srazmerni deo naknade u odnosu na obim posledica. U osiguranju života naknada predstavlja unapred ugovorenu osiguranu sumu ili rentu koja se isplaćuje osiguraniku ili korisniku osiguranja.

Nesrećni slučaj (accident) je svaki iznenadni i od volje osiguranika nezavistan događaj, koji delujući naglo i iznenada na osiguranikovo telo, uzrokuje njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili oštećenje zdravlja koje zahteva medicinsku pomoć.

Nosilac stvarnih prava na osiguranoj stvari (actual title holder) je titular koji se može pojaviti kod osiguravača sa zahtevom za naknadu nastale štete kada je postojalo založno pravo na osiguranoj stvari osiguranikovih poverilaca pre nastanka osiguranog slučaja. Veoma često poverioci, u cilju zaštite vlastitih interesa traže da osiguranik/ugovarač osiguranja izvrše vinkulaciju (link na ovu reč)polise osiguranja u korist poverioca/poverilaca.

Obavezno/prinudno osiguranje (compulsory/obligatory/mandatory insurance) je osiguranje koje se zaključuje nezavisno od volje zainteresovanih strana,a na osnovu zakonske prinude. Ova vrsta osiguranja i ako pokriva srazmerno mali deo celokupnog osiguranja prisutna je u svim zemljama sveta i uglavnom se odnosi na osiguranje odgovornosti za štete pričinjene trećim licima. (obaveza vlasnika ili korisnika vozila, plovila, letelica), osiguranje pologa kod bankarskih i drugih finasiskih institucija (obaveza banaka, fondova),a pored ovih premijskih osiguranja najznačajniji oblik obaveznog osiguranja je socijalno osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje.(koje opet može biti kombinacija obaveznog i dobrovoljnog pri čemu zakonodavac propisuje minimalni iznos do kog je ovo osiguranje obavezno,a preko toga je na dobrovoljnoj bazi i onda opet ulazi u kategoriju premijskog osiguranja).

Odbitna franšiza (franchise deductible) pogledajte franšiza.

Očekivana dobit (anticipated profit) pogledajte dobit.

Opšti uslovi osiguranja (general terms and conditions) pogledajte uslovi osiguranja.

Osigurana suma/svota/iznos (sum insured) je novčani iznos koji se isplaćuje osiguraniku/korisniku osiguranja ukoliko nastupi osigurani slučaj i predstavlja gornju granicu osnovne obaveze osiguravača. U praksi ona može biti i prekoračena usled troškova nastalih zbog otklanjanja ili umanjenja šteta,a po nalogu osiguravača. Iznos osigurane sume se unosi u polisu osiguranja ili se ugovorom o osiguranju ili zakonskom regulativom utvrđuje način njenog određivanja ako nastupi osigurani slučaj. Osigurana suma predstavlja bitan elemenat ugovora o osiguranju i redovno se koristi kao osnovica za obračun premije osiguranja. U utvrđivanju osigurane sume, po prirodi posla, učestvuje i osiguravač, međutim konačna odluka, kao obaveza snođenja mogućih posledica usled neadekvatne visine je isključivo na strani osiguranika. U osiguranju stvari suma osiguranja je jedan od činilaca uz vrednost osigurane stvari i visinu štete kojim se određuje iznos odštete dok kod osiguranja lica osigurana suma predstavlja jedino merilo obaveze osiguravača.

Osigurani/pokriveni rizik/opasnost (insured/covered risk/peril) je moguć, neizvestan i budući događaj, koji ne zavisi od isključive volje osiguranika i koji mu nanosi štetu,a čijim nastupanjem kroz osigurani slučaj nastaje obaveza osiguravača da isplati štetu. Svi rizici su detaljno obrađeni u uslovima osiguranja kojima se tačno utvrđuje od kojih se opasnosti može izvršiti osiguravajuća zaštita. Prilikom utvrđivanja osiguranih rizika u uslovima osiguranja ili se vrši nabrajanje rizika sa tačno utvrđenim obimom svake pojedinačne opasnosti ili se osiguravaju svi rizici osim navedenih i izričito isključenih.

Osigurani slučaj/događaj (insured event/case) je nastanak okolnosti prema ugovoru o osiguranju ili prema zakonu koji obavezuje osiguravača da osiguraniku/korisniku osiguranja isplati odštetu. Ne postoji jedinstvena definicija osiguranog slučaja budući da on zavisi od pokrivenih rizika koji se opet razlikuju od vrste osiguranja, ali u svakom slučaju mora postojati jasna uzročno-posledična veza između nekog dogođaja i posledica koje su štetne po osiguranika. Osigurani slučaj dakle stvara posledice i za osiguranika i za osiguravača,a utiče i na dalju sudbinu ukupnih osiguravajućih odnosa.

Osiguranje (insurance) ima brojne i nekada veoma složene definicije, ali najjednostavnije možemo reci da je to ekonomska zaštita osiguranika od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi usled nastanka osiguranog slučaja.

Osiguranik (insured/assured) je pravno ili fizičko lice koje zaključuje ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj račun u cilju zaštite od neželjenog dejstva pokrivenih rizika. Osiguranik mora biti poslovno sposobno lice,sa svim pravima i obavezama koje stoji naspram osiguravača kao druge strane u ugovoru o osiguranju. U praksi osiguranik je često i ugovarač osiguranja i korisnik osiguranja, ali kada su opasnosti izložena tuđa dobra ili neka druga osoba ugovarač osiguranja i korisnik osiguranja mogu biti i druga lica uz uslov da to mora imati uslu vezu sa osiguranikom. Recimo u osiguranju života osiguranik može biti član porodice ugovarača osiguranja koji se štiti od određenih rizika.

Osiguravač (insurer/assurer) je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezalo na nadoknadu nastale štete odnosno isplatu ugovorenog novčanog iznosa osiguraniku/korisniku osiguranja kada se ostvari osigurani/pokriveni rizik. Osiguravači se razlikuju prema veličini i obimu rizika koje pokrivaju, a u praksi se mogu baviti sa jednom, sa više ili sa svim granama osiguranja. Zbog izuzetnog društvenog značaja koji imaju zakonski je tačno utvrđeno u kom obliku kao privredno društvo mogu da posluju, moraju posedovati odgovarajuću dozvolu za rad i podrežu specifičnom državnom nadzoru poslovanja.

Osnovno osiguranje/pokriće (basic insurance/coverage) predstavlja onu grupu rizika koja se po predmentnom ugovoru o osiguranju uvek i obavezno pokrivaju osiguranjem i kao takvi se nemogu pojedinačno isključiti iz samog osiguranja.

Otkup polise (surrender) je mogućnost da ugovarač osiguranja raskine ugovor o osiguranju života i povuče deo do tada uplaćenih sredstava kroz otkup polise pri čemu je iznos povraćenih sredstava utvrđen kroz otkupnu vrednost polise uz prethodno ispunjenje minimalnog broja uplaćenih premija po zaključenju osiguranja. Ukoliko su ispunjeni predviđeni uslovi uz otkupnu vrednost se uvek isplaćuje i do tada ostvarena i pripisana dobit.

Otkupna vrednost polise (surrender value) je iznos određen u posebnoj tabeli koja se dobija uz polisu osiguranja života i po kojoj je moguće izvršiti otkup polise po vrednosti datoj u tabeli za godinu u kojoj se vrši otkup polise,a nakon ispunjenja minimalnog broja plaćenih premija po zaključenju osiguranja.

Parametarsko osiguranje (parametric insurance) je osiguranje koje ne pokriva stvarnu štetu pretrpljenu ostvarenjem osiguranog slučaja, već se unapred ugovara da će se isplata osiguranja izvršiti nakon pojave događaja koji predstavlja osigurani rizik i koji je, u stvari, “okidač” za plaćanje. Ovom vrstom osiguranja su uglavnom pokrivaju prirodne katastrofe koje uzrokuju jednu ili vise sukcesivnih šteta. Pravila parametarskog osiguranja se, međutim, primenjuju i na druge “normalne” rizike, naročito pri osiguranju poljoprivrednih kultura, koji nisu iz kategorije katastrofa, ukoliko je ishod pokrivenog rizika u skladu sa primenjenim parametrom ili indeksom parametra.

Početak osiguranja (begining of insurance) pogledajte trajanje osiguranja.

Podosiguranje (underinsurance) znači da je u trenutku zaključenja osiguranja vrednost osiguranog predmeta bila veća od osigurane sume, te će enetualna naknada biti srazmerno smanjena prema odnosu ugovorene osigurane sume i stvarne vrednosti osiguranog predmeta.

Polisa osiguranja (insurance policy) je osnovna pismena isprava koja prati zaključenje nekog osiguranja i kojom se definišu prava i dužnosti zainteresovanih strana. Polisa nekada predstavlja oblik ugovora o osiguranju,a kada to nije ona predstavlja dokaz o zaključenom osiguranju koji u sebi sadrži bitne elemente : ugovorne strane, osigurano lice ili osiguranu stvar, rizike, trajanje osiguranja i vreme pokrića, premiju i svote osiguranja, odnosno odredbu da je osiguranje neograničeno, datum izdavanja i drugo. Polisa sadrži ili uz nju idu „opšti uslovi osiguranja“ (klauzule zajedničke za sva osiguranja jedne vrste) i eventulano „posebne uslove osiguranja“.(klauzule koje individualiziju pojedinačno osiguranje ili su specifične za neko osiguranje unutar neke vrste) U nekim slučajevima može predstavljati i ispravu o dugu, ukoliko je ugovoreno da osiguravač plati naknadu štete samu uz prezentovanje polise, može predstavljati i legitimacionu hartiju kojom se dokazuje pravo na potraživanje po osnovu osiguranja,a može biti i hartija od vrednosti,dokaz o izvršenoj ugovornoj obavezi i slično. Polisa se može sačiniti u različitim oblicima i izdaje se na obrascu koji je prilagođen određenoj vrsti osiguranja i koji uobičajeno utvrdjuje osiguravač.

Ponuda osiguranja (isurance proposal) je pismena ili usmena izjava volje kojom se traži/nudi zaključenje ugovora o osiguranju.

Posebni uslovi osiguranja (particular terms and conditions) pogledajte uslovi osiguranja.

Posrednik u osiguranju (insurance broker/intermediary) je pravno lice koje se bavi dovođenjem u vezu osiguranika/ugovarača osiguranja sa osiguravačem u cilju pregovaranja o uslovima za zaključenje ugovora o osiguranju,a na osnovu naloga bilo osiguranika/ugovarača osiguranja, bilo osiguravača.

Predmet osiguranja (insured subject matter) je ono što se osigurava, dakle lice ili dobro na kome se može ostvariti osigurani rizik. Uopšte predmet osiguranja sa svojim osobenostima je neophodna predpostavka i za zaključenje i za trajanje osiguranja i kao takav mora biti specifikovan u polisi osiguranja. Pored ovoga sam predment osiguranja se koristi kao jedno od osnovnih merila za podelu celokupne osiguravajuće delatnosti u različite kategorije ili vrste osiguranja.

Premija osiguranja (insurance premium) je novčani iznos koji osiguranik/ugovarač osiguranja mora da plati kao naknadu za obezbeđenje osiguravajuće zaštite, odnosno jednostavno rečeno to je cena rizika. U praksi visina premije se određuje prema prosečnoj veličini rizika (svaka promena rizika se manifestuje promenom premije) uz uzimanje u obzir i drugih činilaca kao što su trajanje osiguranja, suma osiguranja, prinos koji nastaje ulaganjem sredstava osiguranja, troškovi osiguranja i slično.

Pripadajuća dobit (accrued profit) pogledajte pripisani dobitak.

Pripisani dobitak (accrued profit) je iznos koji se pripisuje ugovaraču osiguranja kao rezultat oplodnje uloženog kapitala kroz programe osiguranja života i kao takav nemože više biti umanjen ili izgubljen bez obzira na buduće rezultate poslovanja osiguravača odnosno buduće uspešnosti u plasmanu uloženog kapitala. Obračunava se i pripisuje na godišnjem nivou, izuzev neposredno po zaključenju osiguranja života, kada se prvi pripis radi nakon proteka dve ili tri godine, u zavisnosti kako je određeno uslovima osiguranja.

Pristupna starost osiguranika (entry age of the insured) je razlika između kalendarske godine početka osiguranja i godine rođenja osiguranika.

Procenitelj rizika (risk manager) je lice koje vrši procenu izloženosti riziku predmeta osiguranja pri čemu on vrši fizičku i pravnu identifikaciju predmeta osiguranja, utvršuje sva eventualna prava na predmetu osiguranja, vremenski okvir u kome se vrši procena i u kome će postojati osiguravajuće pokriće, utvrđuje samu svrhu procene, prikuplja i analizira sve potrebne podatke za primene metoda procene kako bi mogao doneti zaključak o vrednosti predmeta osiguranja kao i o stepenu izloženosti rizicima za koje se traži osiguravajuće pokriće.

Procenitelj štete (damage analyst) je lice koje kada dođe do nastanka štete koja se prema uslovima osiguranja smatra pokrivenom vrši procenu stvarno nastale štete, kako bi ista bila prepoznata i prihvaćena od strane osiguravača, odnosno kako bi ugovor o osiguranju bio realizovan na način da se predmetna šteta nadoknadi prema proceni koju je procenitelj dao.

Prvi rizik (maximum foreseeable loss (MFL)) predstavlja iznos koju određuje ugovarač osiguranja/osiguranik,a označava najvišu predpostavljenu vrednost štete koju može pretrpeti u slučaju ostvarenja osiguranog slučaja i kao takav se često koristi kod zaključenja osiguranja jer ugovaraču osiguranja obezbeđuje plaćanje povoljnije premije,a osiguravaču utvrđuje maksimalni iznos štete koji je u obavezi da nadoknadi.

Proporcionalna franšiza (proportional franchise) pogledajte franšiza.

Reosiguranje (reinsurance) je zasebna delatnost u okviru sistema osiguranja koja podrazumeva da osiguravač prenosi na reosiguravača deo rizika koji je prethodno preuzeo zaključenjem osiguranja i za to plaća reosiguravaču premiju reosiguranja. U praksi reosiguravač može dalje preneti deo rizika na sledećeg reosiguravača (retrocesija), ovaj opet na sledećeg i tako redom, čime se postiže neophodna homogenizacija i disperzija rizika koja omogućava stabilno funkcionisanje sistema osiguranja čak i za slučaj nastanka katastrofalnih šteta.(Vertikani princip disperzije rizika) Inače svaki osiguravač je u obavezi da višak rizika koji prelazi njegove sposobnosti da isti pokrije iz sopstvenih sredstava pokrije reosiguranjem kod registrovanih reosiguravača.

Režijski dodatak (loading for expenses of management/overhead allowances) pogledajte bruto premija.

Rizik (risk, danger, hazard, peril) je mogućnost nastanka neželjenog, ekonomski štetnog događaja, koji nastupanjem stvara obavezu osiguravača prema osiguraniku/korisniku osiguranja,a na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju ili u skladu sa zakonskim normama. Po definiciji rizik je moguć i neizvestan budući događaj, koji ne zavisi od volje osiguranika ili trećih lica (dakle slučajan) i da kao takav nanosi štetu ličnosti ili imovini koja je predmet osiguranja.Rizik je samo zamišljena opasnost od ostvarenja štetnog događaja, koji kada se ostvari opstaje osigurani slučaj. Pod rizikom se često smatra i sam događaj koji svojim nastupon nanosi štetu (požar, poplava, sudar i slično),a ponekad se pod rizikom podrazumeva i sam predment osiguranja (brod i teret koji prevozi).

Samopridržaj (self-retention) je iznos ugovorom preuzetih rizika koje osiguravač zadržava u sopstvenom pokriću i koje može pokriti sopstvenim sredstvima. Deo rizika koji prelazi samopridržaj se reosigurava.

Saosiguranje (coinsurance) je vid osiguranja gde više osiguravača deli među sobom rizik koji se odnosi na isti predmet osiguranja. Svaki od saosiguravača preuzima na sebe deo osigurane vrednosti ali tako da ukupan zbir njihovih pokrića ne prelazi osiguranu vrednost. (Horizontalni princip disperzije rizika) Svaki saosiguravač individualno preuzima svoj deo obaveze i nijedan saosigurač ne odgovara za obaveze ostalih saosiguravača. Svaki saosiguravač zasebno zaključuje ugovor sa ugovaračem osiguranja/osiguranikom za svoj deo preuzetog rizika.

Skadenca (expiry) je datum i vreme isteka važenja ugovora o osiguranju, odnosno datum nakon kojeg osiguravač više nije u obavezi da nadoknađuje štete po osnovu pojedinačnog ugovora o osiguranju. Ovaj datum je veoma važan i zbog blagovremenog obnavljanja osiguranja kako ugovarač osiguranja/ osiguranik ne bi bili bez zaštitnog pokrića usled isteka ugovora o osiguranju.

Suma/svota/iznos osiguranja (sum insured) pogledajte osigurana suma/svota/iznos.

Šteta (loss,damage) je svaka negativna promena na imovini ili licu koje je predmet osiguranja,a uzrokovana je nekim događajem ili nečijoj radnjom. Nastankom štete i uz ispunjenje uslova utvrđenih ugovorom o osiguranju, stvara se obaveza osiguravača da osiguraniku/korisniku osiguranja isplati odštetu, čija visina će opet zavisiti od vršte same štete i njenog obima.Kada govorimo o imovinskom osiguranju šteta se u osnovu deli na potpunu štetu koja predstavlja uništenje osigurane stvari i delimičnu štetu koja predstavlja oštećenje same stvari, moguće je izvršiti podelu štete i po drugim merilima, pa tako poznajemo materijanu i nematerijalnu štetu, neposredne i posredne štete i slično. Dok kada dovorimo o osiguranju lica, šteta nije adekvatan pojam, odnosno u bukvalnom smislu je i nema, već postoji obaveza osiguravača koja zavisi od ostvarenja rizika (povrda, bolest, smrt) ili nastaje istekom ugovorenog vremenskog perioda.(doživljenje ugovorenog broja godina).

Totalna šteta (total loss) označava potpuno uništenje predmeta osiguranja usled ostvarenja osiguranog rizika, odnosno uništenje u takvom stepenu da je ekonomski potpuno neopravdano vrišiti njegovu popravku i vraćanje u prvobitno stanje u kom slučaju osiguravač ima obaveza da isplati pun iznos osigurane sume osiguraniku/korisniku osiguranja kao nadoknadu za pretrpljenu štetu.

Trajanje osiguranja (duration of insurance) je vremenski period u kojem osiguranje deluje odnosno daje pokriće od osiguranih rizika. Ukoliko nije drugačije ugovoreno, ugovor o osiguranju se primenjuje od 00.00časova ugovorenog početnog dana navedenog u polisi osiguranja do 24.00časa poslednjeg dana ugovorfenog roka. Prema potrebi osiguranje se može ugovoriti na određeno i neodređeno vreme,a u zavisnosti od dužine trajanja osiguranja razlikuje se kratkoročno osiguranje sa rokom do jedne godine, višegodišnje sa dužinom trajanja ugovorenom na period duži od jedne godine i dugoročno kod koga nije odrđen rok trajanja već samo početak samog osiguranja. Uz ovo razlikuje se i formalno (odnosi se na dejstvo samog ugovora o osiguranju), materijalno (odnosi se na preuzimanje samih rizika) i tehničko (odnosi se na vreme na koje se odnosi obračun premije) trajanje osiguranja.

Trajni nalog (standing order/direct debit) je ovlašćenje koje vlasnik računa daje banci da u njegovo ime i za njegov račun izmirije određene prispele obaveze, odnosno izvrši transfer novca u utvrđenom iznosu i u tačnim vremenskim intervalima sa njegovog računa na račun/e naznačen/e u ovlašćenju.

Ugovarač osiguranja (policy holder) je pravno ili fizičko lice koje sa osiguravačem zaključuje ugovor o osiguranju i preuzima obavezu plaćanja ugovorene premije osiguranja pri čemu on ne mora imati i pravo na nadoknadu iz osiguranja. U praksi u svojstvu i ugovarač osiguranja i korisnika osiguranja pojavljuje se ista osoba, odnosno osiguranik, ali u praksi ugovarač osiguranja i osiguranik ne moraju biti ista osoba, odnosno negde se opet korisnik osiguranja pojavljuje kao zasebna osoba. Zbog toga se pojam ugovarač osiguranja koristi onda kada lice koje zaključuje ugovor o osiguranju i korisnik osiguranja nisu isto lice,a to je najčešće slučaj kod osiguranja života, osiguranje od nesrećnog slučaja, kao i u pomorskom i transportnom osiguranju.

Ugovor o osiguranju (insurance contract) predstavlja pravni okvir kojim se regulišu prava i obaveze po osnovu odnosa iz osiguranja. Ugovor o osiguranju stvara obaveze za obe strane gde se osiguranik/ugovara osiguranja obavezuje da plaća premiju osiguranja,a osiguravač da snosi posledice ostvarenja osiguranih rizika. Naravno uz ove osnovne redovno su precizirane i druge obaveze, pa tako osiguranik/ugovarač osiguranja ima obavezu da prijavi promenu bilo kojih okolnosti koje utiču na povećanje/umanjenje rizika, nastanak osiguranog slučaja, preduzimanje mera spasavanja i slično dok osiguravač može imati obavezu preuzimanja trošova spasavanja, stvaranja rezerve za nadoknadu štete i slično. Ugovori o osiguranju su uglavnom tipizirani prema predmetu osiguranja zbog jednostavnosti i brzine sklapanja ugovora,a u sebi sadrže uslove osiguranja (opšte i posebne) kao i klauzule kojima se definišu specifičnosti svakog pojedinačnog ugovora.

Uslovi osiguranja (insurance/policy conditions/terms and conditions) je skup klauzula koje detaljno uređuju odnosi ugovarača osiguranja/osiguranika i osiguravača, ukoliko isti nisu već uređeni zakonskim aktima, i kao takvi predstavljaju sastavni deo ugovora o osiguranju. Osiguravač je u obavezi da upozna ugovarača osiguranja/osiguranika sa uslovima osiguranja i da pri zaključenju osiguranja iste preda u pismenoj formi ugovaraču osiguranja/osiguraniku ukoliko već nisu odštampani na samoj polisi osiguranja. U praksi razlikujemo:
---Opšte uslove osiguranja koje osiguravač donosi unapred određujući sadržaj budućih ugovora o osiguranju za pojedine vrste osiguranja,a ugovaračosiguranja/osiguranik ihz u potpunosti ili prihvata ili odbija, i
---Posebne uslove osiguranja o kojima se ugovorne strane sporazumevaju, odnosno koriste se za utvrđivanje konačnog sadržaja polise osiguranja i primeni određenih dodatnih klauzula.

Vinkulacija (policy vinculation)je potpun ili delimičan prenos prava potraživanja po osnovu ugovora o osiguranju na neko treće lice čime se to pravo ograničava.

Višekratna premija osiguranja (regular premium) pogledajte dinamika plaćanja.

Vrste/podela osiguranja (classes/lines of insurance) su oblici u kojima se vrši grupisanje i razvrstavanje osiguranja prema određenim zajedničkim svojstvima u cilju lakšeg proučavanja i primene neohodnih ekonomskih i pravnih propisa kao i pravila tehnike osiguravanja. Promene u društvu i privredi sa sobom nose stvaranje novig vrsta osiguranja kao i gašenje onih za koje više nema potrebe. Podela osiguranja se razlikuje od zemlje do zemlje, veoma je rastegljiva i uslovna i tako se mora i posmatrati ali generalno možemo navesti najznačajnije vrste osiguranja:

• Osiguranje lica je vrsta osiguranja gde se realni rizici kod osiguranja nikada ne mogu nadoknaditi već se posledice ostvarenja određenih rizika ublažavaju materijalnom/novčanom nadoknadom odnosno isplatom osigurane sume ili njenog srazmernog dela.
  Osiguranje lica obuhvata osiguranje života i osiguranje od nesrećnog slučaja/nezgode.
• Osiguranje života je vrsta osiguranja gde ugovarač osiguranja i osiguravač ugovaraju osiguranje osiguranika te u slučaju nastanka osiguranog slučaja, doživljenja ili smrti, osiguravač je u obavezi da osiguraniku ili korisniku osiguranja isplati osiguranu sumu definisanu ugovorom/polisom. Osiguranje života ima dve funkcije, osiguranje i dugoročnu štednju,pa u tom smislu osiguranik ili korisnik osiguranja uz osiguranu sumu ima pravo i na pripadajuću dobit proisteklu iz dugoročne štednje kada se protokom vremena dobit akumulira. Pogledajte stranice: Osiguranje života.
  • Životno osiguranje
  • Riziko osiguranje
  • Štedno-rentno osiguranje
  • Programi za decu
  • Programi za treće doba
• Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja/nezgode je vrsta osiguranja gde osiguravač ima obavezu da osiguraniku ili korisniku osiguranja isplati osiguranu sumu ili njen proporcionalni deo ukoliko dođe do gubitka života ili invaliditeta kao posledice nesreće/nezgode osiguranika. Pogledajte stranicu osiguranje od nezgode.
• Osiguranje imovine je vrsta osiguranja kojom se dobija ekonomska zaštita imovine u slučaju nastanka osiguranog slučaja. Osiguranje imovine obuhvata osiguranje stvari i osiguranje odgovornosti. Pogledajte stranice osiguranje imovine i osiguranje za privredu.
  • Osiguranje nekretnina
  • Osiguranje vozila
  • Osiguranje plovila
  • Osiguranje za poljoprivrednike
  • Osiguranje odgovornosti
• Osiguranje stvari je vrsta osiguranja gde se materijalna dobra pravnih i fizičkih lica (kuće, stanovi, vozila, hale, poslovni prostori, plovila, mašine, oprema, roba, itd) štite od ugovorenih rizika na način da pretrpljena šteta kao rezultat osiguranog slučaja kompenzuje na način da se predment osiguranja bude dovede u prvobitno stanje ili ukoliko to nije moguće ili je ekonomski neopravdano da se isplati novčani ekvivalent koji ide do iznosa ugovorene sume osiguranja za osiguranu stvar.
• Osiguranje odgovornosti je vrsta osiguranja gde pravna i fizička lica imaju mogućnost da se zaštite u ekonomskom/građanskom smislu od posledica štete koju su uzrokovali trećim licima.
• Transportno osiguranje u generalnon značenju se može definisati kao oblik imovinskog osiguranja kojim se prilikom prevoza ljudi i stvari vrši zaštita od rizika kojima može biti izložen predment prevoza, sredstvo prevoza kao i odgovornost onoga ko izvoda sam prevoz.
• Autoodgovornost je vid obaveznog osiguranja vlasnika/korisnika motornih vozila za štete pričinjene trećim licima upotrebom predmetnog vozila. Pogledajte stranicu osiguranje vozila.
• Zelena karta je dokaz o zaključenom autoosiguranju za štete pričinjene trećim licima kada se vozilo nalazi u inostranstvu.
• Autonezgoda je dobrovoljno osiguranje vozača i putnika u motornom vozilu. Veoma je popularan vid zaštite osiguranika i često se ugovara u paketu sa osiguranjem Autoodgovornosti. Vozač i putnici su osigurani u slučaju smrti usled nezgode i invaliditeta usled nezgode.
• Pomoć na putu je vid osiguranja koji korisniku obezbeđuje pokriće troškova u slučaju da je osigurano vozilo dospelo u nevozno stanje ili je nepodobno za dalju sigurnu vožnju. Korisniku se obezbeđuje pomoć 24sata/7dana, u slučaju da se nađe u nevolji usled ostvarenja sledećih rizika: kvara, oštećenja, uništenja, krađe, nesrećnog slučaja. Osiguranje važi na teritoriji cele Evrope. Osiguranje Pomoć na putu obuhvata: organizaciju pomoći, pokriće troškova prenoćišta korisnika, pokriće troškova popravke vozila u slučaju manjeg kvara, pokriće trokova parkinga/ležarine usled saobraćajne nezgode, pokriće troškova nastavka putovanja korisnika (do odredišta ili prebivališta/sedišta korisnika) kao i pokriće troškova iznajmljivanja zamenskog vozila.
• Kasko osiguranje je vid zaštite vlastitog vozila od svih ugovorenih rizika uz uslov da je vozilo korištenu u skladu sa njegovom namenom odnosno da šteta nije uzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Pogledajte stranicu osiguranje vozila.
• Delimično kasko osiguranje je vid osiguranja kojim se pokriva rizik oštećenja stakala na vozilu i najčešće se ugovara uz autoodgovornost.
• Dopunsko kasko osiguranje je vid osiguranja kojim se pokriva rizik oštećenja ili gubitka prtljaga putnika u vozilu.
• Kargo osiguranje se može definisati kao osiguranje robnih dobara koja se iz bilo kog razloga transportuju sa jedne na drugu lokaciju od ugovorenih rizika kojima mogu biti izložena tokom transporta.
• Osiguranje plovila je veoma širok termin sobzirom da pokriva veliki broj različitih plovila namenjenih različitim svrhama,a koja se opet koristen a različitim vodama ali u osnovi štiti od najrazličitijih rizika proizašlih iz plovidbe i eksploatacije plovila kao što su gubitak i oštećenje imovine, odgovornost, troškovi, naknade/vozarine kao rezulta eksploatacije plovila i slično. Pogledajte stranicu Osiguranje plovila.
• Socijalno osiguranje je vid socijalne sigurnosti i društvene odgovornosti kojima se osiguranicima obezbeđuje socijalna/društvena zaštita od nastanka određenih rizika i kao takvo obuhvata zdravstvrno osiguranje, penzisko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezapolsenosti.
• Zdravstveno osiguranje predstavlja vid obavezne zaštite koja se plaća nezavisno od volje pojedinca na način da se deo bruto primanja po automatizmu i unapred utvrđenom proračunu uplaćuje u odgovarajući sistem javne zdravstvene zaštite čime se pojedinac štiti od posledica narušenog zdravstvenog stanja po bilo kom osnovu, odnosno ima mogućnost da se adekvatno leči bez dodatnih izdataka što je u opštem interesu.
• Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je takođe vid zdravstvene zaštite pojedinca kod osiguravajućih kuća koje prihvataju pokriće takvih rizika, pri čemu pojedinac samostalno bira visinu pokrića do kojeg želi da bude zdravstveno osiguran kao i usluge zdravstvene zaštite koje će tim pokrićem biti osigurane,a za šta plaća odgovarajuću premiju osiguranja. Pogledajte stranicu zdravstveno osiguranje.
• Penzijsko i invalidsko osiguranje predstavlja vid obavezne zaštite koja se plaća nezavisno od volje pojedinca na način da se deo bruto primanja po automatizmu i unapred utvrđenom proračunu uplaćuje u odgovarajući sistem javne penziske i invalidske zaštite čime se za svakog pojedinca obezbeđuju redovna primanja/penzija (starosna ili invalidska) kada sobzirom na godine starosti i godine radnog staža ispuni uslove za penzionisanje, odnosno kada u toku radnog veka pretrpi povrede koje uzrokuju stepen invalidnosti koji tog pojedinca do kraja života onemugućava da normalno radi i zarađuje sredstva neohodna za njegovu egzistenciju.
• Osiguranje za slučaj nezaposlenosti je vid zaštite kojim se licima koja su nezavisno od vlastite volje ostala bez posla, uz prethodno ispunjavanje određenih preduslova, obezbeđuje finansiska nadoknada čija je dužina primanja može biti ograničena protokom određenog vremenskog perioda ili traje do pronalaska novog posla.
• Dobrovoljno osiguranje za slučaj nezaposlenosti je takođe vid zaštite pojedinca od gubitka posla kod osiguravajućih kuća koje prihvataju pokriće takvih rizika, pri čemu pojedinac samostalno unapred utvrđuje iznos i vremenski rok u kome će primati novčanu nadoknadu ukoliko izgubi posao nezavisno od vlastite volje, a za šta plaća odgovarajuću premiju osiguranja.
• Osiguranje za slučaj nezaposlenosti kod osiguranja života je poseban doplatak koji se može ugovoriti,a koji štiti osiguranika u slučaju gubitka posla na način da je uz ispunjenje određenih unapred utvrđenih uslova oslobođen plaćanja premije životnog osiguranja za vreme dok je bio nezapolsen.
• Osiguranje depozita građana je vid zaštite novčanih sredstava građana poverenih na čuvanje komercijanim bankama preko specijalizovane agencije za osiguranje depozita pri čemu je unapred utvrđen maksimalni iznos pojedinačnog depozita u nekoj banci do kojeg je novac osiguran. Ovim se postiže veći stepen sigurnosti i poverenja građana,a banke su u obavezi da za ovu uslugu plaćaju odgovarajuću premiju osiguranja dok je država garant za isplatu depozita do unapred utvrđenog iznosa po pojedinačnom računu.
• Putno osiguranje je vid zdravstvene zaštite kada se osoba nalazi van svoje matične države kojim se obezbeđuje adekvatna medicinska zaštita u slučaju zdravstvenih problema tokom boravka u inostranstvu i to po najpovoljnijim uslovima. Pogledajte stranicu putno osiguranje.

Zanimanje (occupation) je delatnost koju osiguranik obavlja u trenutku potpisivanja ponude za osiguranje, i ovo je veoma važno sobzirom na opasnosti kojima osiguranik može biti izložen zbog posla koji radi,a od toga opet i zavisi visina premije koju će se plaćiti za predmetno osiguranje.

Zastupnik u osiguranju (Insurance agent) su pravno ili fizičko lice koja na osnovu ugovora o zastupanju učestvuje u zaključivanju ugovora o osiguranju u ime i za račun osiguravača.

Zvanje (title) je titula stečena školovanjem i ne utiče na utvrđivanje rizika u osiguranju.

---