"Uz značajan rast dva ključna parametra, premije i dobiti, i pre i nakon oporezivanja, možemo govoriti o vrlo pozitivnim polugodišnjim rezultatima. Uprkos većim isplatama šteta zbog vremenskih nepogoda, kombinovani koeficijent ostaje stabilan iz godine u godinu. Zadržaćemo svoj fokus na optimizaciji poslovnog modela u smislu šteta i troškova tako da i dalje sledimo dostizanje ciljanog koeficijenta od 95% u 2020. godini. Uvereni smo da ćemo ostvariti ciljeve za 2019. Grupa cilja obim premije od 9,9 milijardi evra i dobit pre oporezivanja između 500 i 520 miliona evra. Povoljno ekonomsko okruženje u regionu srednje i istočne Evrope podržava naš optimizam. U julu 2019. godine Bečki institut za međunarodne ekonomske studije saopštio je da je usporavanje rasta daleko manje nego što se očekivalo u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Prognoze za većinu zemalja revidirane su prema gore “, izjavila je Elisabeth Stadler, CEO Vienna Insurance Group.

 

VIG je tako povećao premijski prihod u ovom periodu za oko 300 miliona evra ili 5,8%, na 5,4 milijarde evra. Svi segmenti doneli su dobit, uključujući i životno osiguranje sa jednokratnim uplatama premije, gde premije godinama padaju. Pokretači rasta bili su neživotni segment, osiguranje automobila (i obavezno i kasko osiguranje) i zdravstveno osiguranje. Bugarska, Poljska i baltičke zemlje zabeležile su posebno ohrabrujući rast premija. Obim premije u kompanijama srednje i istočne Evrope, prilagođen za prvu konsolidaciju kompanija u Poljskoj, na Baltiku i Bosni i Hercegovini, organski je porastao za 4,1%.

 

Konsolidovana dobit pre oporezivanja dostigla je 257,1 miliona evra, što je povećanje od čak 10,5%. Strategija VIG-a za postizanje profitabilnog rasta odražava se i na rezultat nakon oporezivanja koji je u prvoj polovini 2019. godine poboljšan takođe za 10,5% na 151 milion evra.

 

Kombinovani koeficijent Grupe bio je 96,4%, slično prošlogodišnjim 96,3%, uprkos negativnom uticaju većih troškova zbog šteta od jakog snega i oluje Eberhard. Vrlo pozitivan razvoj kombinovanog koeficijenta ostvaren je u baltičkim državama (pad od 3,8%), Bugarskoj (pad za 3,5%) i nizu drugih tržišta, uključujući i Nemačku, gde je ukupan pad bio 6,8%.