Uvođenje drugog stuba osiguranja u penzioni sistem
Izvor: TANJUG, Blic, Večernje Novosti
Ministar Vujović smatra da je sadašnji penzijski sistem u Srbiji skoro neodrživ. On očekuje da će država uspeti da motiviše sve da u punoj meri plaćaju poreze i doprinose na plate, ali se kao jedno od rešenja razmatra i uvođenje drugog stuba osiguranja koji će biti motivacija za ljude da ulažu više, da obezbeđuju svoju budućnost i da na taj način pomognu da se balansira postojeći fond.
S druge strane stručnjaci iz ove oblasti naglašavaju da je uvođenje drugog stuba osiguranja može biti krajnje kontraverzan potez.
Katarina Stanić, ekspert za penzije i penzijske sisteme, u izjavi za "Večernje Novosti" kaže da je drugi stub eksperiment sa neizvesnim i diskutabilnim ishodom u budućnosti, ali sasvim izvesnim u sadašnjem trenutku, a to je dodatni pritisak na već problematično finansiranje penzija. "U situaciji kada se već godinama mučimo s tekućim finansiranjem penzija zvuči neverovatno da se o drugom stubu uopšte i razmišlja. To bi značilo obavezno plaćanje doprinosa u privatne penzijske fondove. Takav penzijski model je devedesetih godina dizajnirala Svetska banka, a on praktično osim u državama Latinske Amerike, postoji samo još u istočnoevropskim zemljama. Njihova iskustva su prilično nepovoljna, pa su ga neke zemlje poput Mađarske i Poljske već i ukinule, dok Slovenija nikad nije ni pristala da ga uvede. U razvijenim zemljama Evropske unije "drugi stub" ne postoji, iako je u nekim od njih uloga privatnog osiguranja tradicionalno značajna, kao što su skandinavske zemlje, Holandija, Švajcarska, Engleska. I Svetska banka u međuvremenu prilično je promenila preporuke vezane za penzijski sistem i na neki način odustala od njegove primene."
Nikola Altiparmakov, stručnjak za fiskalnu politiku i član Fiskalnog saveta, čak upozorava da je sasvim moguće da građani imaju niske penzije, čak i niže nego u slučaju državnog penzionog sistema i da se upravo to desilo u istočnoj Evropi, gde su performanse drugog stuba bile još gore nego performanse državnog penzijskog sistema. On u izjavi za blic kaže: "On (drugi stub) podrazumeva delimično ili potpuno ukidanje državnog penzijskog sistema i propisivanje zakonske obaveze da građani moraju da štede u privatnim penzijskim fondovima, pri čemu privatni penzijski fondovi ne garantuju ništa u pogledu visine njihove penzije. Bilo kakva diskusija o drugom stubu u Srbiji mora da uzme u obzir krajnje razočaravajuća iskustva iz istočne Evrope"
Da bi obavezno privatno osiguranje dobro funkcionisalo podrazumeva se da osiguranici imaju dobre zarade i da se na osnovu toga mogu izdvajati procenti i za privatno i za obavezno osiguranje, da je nacionalna ekonomija stabilna, da su finansijska tržišta razvijena kako bi omogućila prostor za plasiranje prikupljenog novca i oplodnju kapitala, s svega toga trenutno u Srbiji nema u pravom smislu. Nejasno je i kako bi uvođenje obaveznog privatnog osiguranja doprinelo finansijskoj održivosti obaveznog socijalnog osiguranja.
Prednosti privatne penzije
U Srbiji skoro svaki deseti zaposleni štedi i kroz mesečne uplate u dobrovoljne-privatne penzione fondove. Oni u Srbiji postoje 8 godina,a ovu vrstu štednje stimuliše i država tako što se na svaku uplatu u ovakav penzioni fond u iznosu do 5.329 dinara ne plaća porez. Kalkulacija kaže da je svako ko je u prethodnih 8 godina redovno uplaćivao iznos jednak neoporezivom minimumu (u startu je iznosio 3.000 dinara) do sada je prikupio oko 1,1 milion dinara. Taj novac je na raspolaganju tek kada se napuni 58 godina i može se iskoristiti jednokratnim podizanjem celokupnog iznosa ili redovnim mesečnim isplatama, a uplate u fond se mogu i naslediti.
Pošaljite komentar