Iako broj polisa u ovom sektoru raste iz godine u godinu, broj osiguranih je i dalje alarmantno mali. U Srbiji je osigurano nešto više od 10% biljne proizvodnje i oko 5% stočnog fonda i po tome zaostajemo i za razvijenijim državama regiona. Na skupu je istaknuto i da se za osiguranje češće odlučuju pravna lica, čijih je 50 odsto površina osigurano, ali je u njihovom vlasništvu tek oko 15% ukupno obradivih površina. Sa druge strane, svega oko tri odsto poljoprivrednika (fizičkih lica) poseduje polisu kojom štiti useve ili životinje, što znači da je za njih osiguranje trošak, a ne investicija.

Glavni problemi ovog sektora, kako je istaknuto, su needukovanost i nepoverenje odn. stav da je polisa skupa. Međutim, predstavnici osiguravajućih društava naveli su da osiguranje u poljoprivredi nije veliki novčani izdatak i da je na nivou od oko 5% vrednosti proizvodnje. Pored toga, omogućeno je da se premija osiguranja plati posle žetve, odn. da se prilikom kupovine polise plati samo 5% na ime poreza. 

Predstavnik Udruženja osiguravača Srbije (UOS), glavni pravnik Branko Damjanović, istakao je da bi osiguranje trebalo da bude uslov za državne subvencije, jer je to model koji se uveliko primenjuje u svetu i daje dobre rezultate. Pozdravljena je odluka Vlade Srbije da se za moravički, zlatiborski, kolubarski, podunavski i šumadijski okrug, subvencije podignu sa 40 na 70% što će stimulativno delovati na porast broja osiguranih. Novost od ove godine, kako je istaknuto na skupu, je da i lokalne samuprave mogu dodatno da regresiraju premiju osiguranja iz svog budžeta i učine je još povoljnijom. Konkretno, za pet pomenutih regiona, to znači da bi polisa mogla da bude besplatna. Damjanović je naglasio i da je novim Zakonom o osiguranju zaštita korisnika usluga podignuta na viši nivo, te da je nepoverenje plod ranijih loših iskustava.

Stručnjaci i predstavnici osiguravajućih društava upozorili su da je najefikasniji način zaštite poljoprivredne proizvodnje, koja je često pod direktnim uticajem klime, upravo osiguranje. Na skupu su, pored osiguravača, učestvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, lokalnih samouprava, kao i predstavnici poljoprivrednih proizvođača.