Kao i u više puta ranije, našli smo se u situaciji, da zbog naših posetilaca, komentarišemo i pitanja koja nisu direktno u fokusu našeg interesovanja, te i ovog puta naglašavamo da pitanje cene tehničkog pregleda nije nešto čime bi se trebao baviti portal o osiguranju, ali zbog brojnih pitanja i nedoumica slobodni smo da iznesemo i svoje viđenje situacije. U tom smislu želimo da Vas upoznamo sa sledečim:

 

1.Osiguranje autoodgovornosti je obavezno osiguranje sa velikim učešćem u ukupnoj premiji osiguranja te je stoga posebno u fokusu kako javnosti, jer svaki vlasnik vozila mora posedovati uz svoje vozilo i ovo osiguranje, ali i osiguravajućih kuća baš zbog činjenice da na njega otpada isuviše veliki deo celokupnog tržišta osiguranja što, na žalost, govori da naše tržište osiguranja još uvek nije dovoljno razvijeno.

 

2. Tehnički pregledi kao i svi drugi spoljni kanali prodaje (prodaja koju ne vrši direktno osiguravajuća kuća već druga lica za njen račun) ovog osiguranja imaju pravo na proviziju u maksimalnom iznosu koji je određen Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju i iznosi (maksimalno) 5% premije osiguranja autoodgovornosti. Ovaj iznos provizije nije nikakva novina i sa ovim iznosom su dobro upoznate kako osiguravajuće kuće tako i svi spoljni kanali prodaje osiguranja, pa tako i tehnički pregledi, koji redovno uz svoju osnovnu delatnost, iz praktičnih razloga za sve vlasnike motornih vozila, prodaju i polise osiguranja autoodgovornosti.

 

3. U cilju povećanja obima prodaje ovih polisa neke osiguravajuće kuće su u prošlosti pronalazile načine da dodatno "stimulišu" tehničke preglede da prodaju "baš njihove" polise osiguranja na način da su im dodatno (dakle preko zakonom predviđenog maksimalnog iznosa provizije) isplaćivali određeni procenat od premije prodatih polisa osiguranja autoodgovornosti u formi zakupa prodajnih mesta, isticanja reklama, dopunskih primanja zaposlenih na prodaji osiguranja i slično, što je bila forma zaobilaženja zakona te je NBS u više navrata sprovodila postupke kontrole i izricala mere nadzora uključujući i novčane kazne društvima za osiguranje i njhovim rukovodiocima upravo zbog kršenja odredbe Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju o maksimalnom iznosu provizije koju društva za osiguranje mogu da isplate spoljnim kanalima prodaje.

 

4. Cena obaveznog osiguranja od autoodgovornosti je u julu 2014. godine poskupela 45%, a osnovni razlog za ovo poskupljenje je podizanje sume osiguranja kao maksimalne obaveze osiguravača u sklopu postepenog usklađivanja sa sumama osiguranja u EU. Naime do ove promene suma osiguranja po polisi osiguranja od autoodgovornosti bila je 100.000 dolara, a izmenom zakona usvojene su sume od 200.000 evra za materijalnu i 1.000.000 evra za nematerijalnu štetu. Tako je maksimalna obaveza osiguravača višestruko uvećana, i to je zahtevalo značajan rast cene osiguranja. Takav rast suma osiguranja predstavlja viši nivo zaštite učesnika u saobraćajnim nezgodama, kojima se garantuje veća sigurnost naplate štete i obezbeđuje mogućnost da se od osiguravača naplati ukupna, realno pretrpljena šteta. Ovo je značajno i sa aspekta činjenice da je sve više naših vozila na drumovima zemalja članica EU, pa je samim tim povećan i broj šteta koje tamo prouzrokuju naša vozila, a iznosi šteta koji se tamo obračunavaju i isplaćuju po osnovu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti su znatno veći te je na ovaj način obezbeđena sigurnost ispate ovakvih šteta.

 

5. U cilju povećanja bezbednosti na našim putevima donesen je novi pravilnik o tehničkom pregledu motornih vozila koji je stupio na snagu početkom jula ove godine. Novi pravilnik sprečava da veliki broj vozila s bitnim tehničkim neispravnostima učestvuju u saobraćaju jer striktno definiše na koji način treba raditi tehnički pregled, što znači da više nije moguće "ostaviti auto na 5 minuta", već je neophodno zaista uraditi kontrolu. Sprovođenje nove (ispravne) procedure na tehničkim pregledima znači da više nema "besplatnih tehničkih pregleda" i podrazumeva angažovanje većih materijalnih i ljudskih resursa, a to je, u praksi, dovelo i do povećanja cene tehničkih pregleda.

 

Zakljčak koji se nameće je da su tehnički pregledi u veoma dugom nizu godina svoj posao obavljali u najmanju ruku diskutabilno ili površno te da je jedan izuzetno bitan segment bezbednosti u saobraćaju tretiran kao formalnost. Tome u prilog ide i činjenica da je do sada, često, sam tehnički pregled "išao gratis" uz kupljenu polisu obaveznog osiguranja autoodgovornosti, odnosno da su sami tehnički pregledi više zarađivali na pratećim delatnostima, prodaji polisa osiguranja, nego od svoje osnovne delatnosti, odnosno kontrole tehničke ispravnosti motornih vozila. Upravo novi pravilnik o tehničkom pregledu motornih vozila menja ovu lošu sliku i uvodi red u sam proces kontrole tehničke ispravnosti što sve, pred vlasnike tehničkih pregleda, stavlja brojne obaveze koje su morali da ispune kako bi uopšte mogli da nastave da se bave ovom delatnošću. Odgovarajuća, sertifikovana oprema, stručna lica, činjenica da tehnički pregled mora da traje bar 30 minuta, obaveza detaljnog dokumentovanja samog pregleda itd su neminovno morali dovesti do povećanja cene tehničkog pregleda, a sve druge insinuacije, posebno dovođenje u vezu provizije od prodaje obaveznog osiguranja autoodgovornosti i cene tehničkog pregleda, samo stvaraju zabunu kod građana koji, sa jedne strane sigurno nemaju ništa protiv uvođenja reda u ovu oblast i povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, a sa druge strane negoduju zbog drastičnog povećanja cene tehničkog pregleda.