NOPS: (Ne)zakonit rad Garantnog fonda Udruženja osiguravača?
Izvor: Nacionalna organizacija potrošača Srbije
NOPS postavlja pitanje ko kontroliše tokove novca građana Srbije preko računa društava za osiguranje i Udruženja osiguravača?
“Nakon otvaranja stečajnog postupka u društvu za osiguranje „Takovo a.d“, povećanja cene polise obaveznog osiguranja motornih vozila za čak 45% (dok je cena polise ove vrste osiguranja, primera radi, u susednoj Hrvatskoj u istom periodu u padu), Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) javio se veliki broj građana za zahtevom da se ispita opravdanost ovog poskupljenja.
Tim povodom istraživali smo okolnosti i faktore zbog kojih je tržište osiguranja u Srbiji zapalo u krizu i došli do, za javnost, uznemirujućih podataka.
Pojedini vlasnici polisa društva za osiguranje Takovo a.d, kome je NBS oduzela dozvolu za rad, nisu uspeli da naplate svoja potraživanja na ime naknade štete uz obrazloženje da je do zastoja došlo zbog kašnjenja sa isplatom Garantnog fonda. Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz 2009. godine predviđeno je osnivanje Garantnog fonda sa svojstvom pravnog lica do 30.06.2012. godine, a sa računa Garantnog fonda isplaćaju se osigurane sume i naknade štete oštećenim licima iz sredstava društava za osiguranje nad kojima je pokrenut stečajni postupak.
Postupajući po odredbama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju u kom je navedeno da nadzor nad radom Garantnog fonda vrši Narodna banka Srbije, postavili smo pitanje NBS: da li ova institucija vrši nadzor nad radom fonda i koji su razlozi za kašnjenje isplata?”, navodi NOPS u svom sapoštenju.
Bez obzira što upotrebljeni pojam “vlasnici polisa”, upotrebljen u tekstu, može biti zbunjujući iz odgovora koji je NOPS dobio od Narodne Banke Srbije (NBS), a na osnovu Zakona o dostupnosti informcija od javnog značaja, proizilazi da Garnatni fond u formi kako je to predvideo Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju još uvek nije osnovan niti je počeo sa radom mada je definisani rok istekao još 30.06.2012. godine. Potvrda prethodnog je došla i iz Ministarstva finansija koje je bilo i predlagač ovog Zakona uz dodatno objašnjenje da je Članom 111. stav 1. ovog Zakona propisano da će, do početka rada Garantnog fonda, poslove iz njegovog delokruga obavljati Udruženje osiguravača Srbije (UOS), saglasno propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog Zakona.
“Ova informacija nalazi se i na veb stranici pomenute organizacije, gde stoji da je „Udruženje osiguravača Srbije“ neprofitna organizacija koja obavlja poslove od zajedničkog interesa članova Udruženja, javna ovlašćena poverena zakonom i slično. Iz navedenog se da zaključiti da UOS raspolaže novcem građana Srbije na osnovu odluka Upravnog odbora, a koje čini se, ne podležu kontroli državnih organa.”, kažu u NOPS-u.
Iz svega navedenog se može izvući zaključak da s obzirom da Garantni fond još uvek nije formiran u skladu sa predmetnim Zakonom, NBS nema jurisdikciju nad Garantnim fondom koji radi u okviru UOS jer se ne radi o samostalnom pravnom subjektu (kako je to Zakon propisao), bez obzira što je Zakonom o osiguranju nedvosmisleno navedeno da “NBS vrši nadzor nad poslovanjem društva za osiguranje, kao i društva za posredovanje u osiguranju i društva za zastupanje u osiguranju, odnosno zastupnika u osiguranju, agencije za pružanje drugih usluga u osiguranju, preduzeća i drugih pravnih lica koja imaju posebno organizovan deo za pružanje drugih usluga u osiguranju i pravnih lica koja poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju obavljaju na osnovu posebnog zakona” kao i da “NBS u vršenju nadzora sarađuje sa povezanim licima, organima i institucijama”,a sve prevashodno u cilju zaštite interesa osiguranika i drugih korisnika osiguranja što otvara brojna pitanja u vezi sa prethodnim!
U tom smisli NOPS navodi da su “potpunosti nejasni kriterijumi na osnovu kojih UOS odlučuje o zahtevima za naknadu štete” i posebno pita “po kojoj formuli se došlo do magičnog procenta od 45 %, za koliko je poskupelo obavezno osiguranje od autoodgovornosti” ističući “da se radi o vrsti obaveznog osiguranja, na osnovu kog društva za osiguranje ostvaruju enormne profite”.
“Ne možemo da se otrgnemo utisku da je NBS (iako se naziva „narodnom bankom“) davanjem saglasnosti, zaštitila interese duštava za osiguranje i Udruženja osiguravača”, kažu u NOPS-u navodeći kao primer neadekvatne zaštite osiguranika podatak da je do 30.10.2014. godine bilo 11.708 nerešenih zahteva za isplatu štete društava za osiguranje, mada ostaje nejasno da li ova cifra predstavlja broj nerešenih zahteva za isplatu štete po osnovu obaveznog osiguranja autoodgovornosti ili se radi o ukupnom broju nerešenih zahteva po osnovu svih vrsta osiguranja.
NOPS u objavljenom tekstu istražuje i razloge zbog kojih je NBS dala saglasnost za poskupljenje obaveznog osiguranja autoodgovornosti o čemu se možete detaljnije informisati na samom sajtu NOPSa:
Naš je utisak da brojna pitanja ostaju otvorena bez obzira na iznesenu argumentaciju jer cilj kojem težimo je kvalitetnije i jeftinije osiguranje u kojem će osiguranik biti maksimalno zaštićen i lišen svake bojazni da zaključeni ugovor o osiguranje iz bilo kog razloga neće biti realizovan kada se,na žalost, dogodi osigurani slučaj! U osnovi korisnike osiguranja ne zanima na koji način sistem funkcioniše, već ih zanima da sistem stvarno funkcioniše, a kada funkcioniše i štiti prva osiguranika može se smatrati dobrim i to je ono što želimo da prepoznamo i u našoj zemlji!
Pošaljite komentar