Kompanije na udaru sve većeg broja takozvanih remetilačkih scenarija
Stručnjake za rizik standardno zabrinjavaju uobičajeni industrijski rizici poput zastoja u poslovanju i snabdevačkom lancu (46% odgovora), prirodnih katastrofa (30%), te požara i eksplozija (27%), koji predvode ovogodišnju skalu rizika. Računarski (17%) i politički rizici (11%) ostvarili su najznačajniji pomak na skali. Anketa je sprovedena među više od 500 menadžera za upravljanje rizicima i stručnjaka za korporativno osiguranje iz Allianz-a i međunarodnih kompanija u 47 različitih zemalja.
„Rastuća međuzavisnost brojnih industrija i procesa znači da su kompanije izložene sve većem broju remeilačkih scenarija. Negativni efekti se mogu uvećavati izuzetno brzo, a jedan rizik može dovesti do niza drugih. Prirodne katastrofe ili računarski napadi mogu prouzrokovati zastoj poslovanja ne samo u jednoj kompaniji, već u celim sektorima ili u ključnoj infrastrukturi“, istakao je Chris Fischer Hirs, glavni izvršni direktor kompanije Allianz Global Corporate & Specialty SE (AGCS), osiguravača Allianza SE od korporativnih i posebnih rizika. „Upravljanje rizicima mora odražavati tu novu stvarnost. Rano otkrivanje bilo kakve međupovezanosti može umanjiti gubitke ili pridoneti njihovom sprečavanju. Takođe je važno podsticanje horizontalne kros-sektorske (horizontal cross-sectoral) saradnje unutar kompanija kako bi se uspešno suprostavila savremenim rizicima.“
Budžetska ograničenja i znanja koja se ne razmenjuju štetni su za računarsku zaštitu
Rizik od računarskog kriminala i informatičkih propusta i kvarova nastavio je napredovati na Allianz-ovom barometru rizika te se po prvi put našao među 5 vodećih poslovnih rizika u svetu (prošle su godine računarski rizici bili osmi na pomenutoj listi, a 2013. tek petnaesti po redu). U Nemačkoj, Velikoj Britaniji i SAD-u računarski rizici nalaze se među 3 vodeća korporativna rizika. Gubitak reputacije (61%) i zastoj u poslovanju (49%) smatraju se glavnim uzrocima ekonomskih gubitaka nakon nekog incidenta.
Iako je svest o računarskim rizicima sve veća, brojne kompanije još uvek podcenjuju različite efekte koje takvi rizici imaju, smatra 73% ispitanika. Budžetska ograničenja su još jedan razlog zbog kojeg kompanije nisu adekvatno pripremljene da se nose s računarskim rizicima. „Računarski rizici izuzetno su složeni. Različiti učesnici, poput projektanata informacione bezbednosti i menadžera zaduženih za poslovni kontinuitet, moraju deliti svoja znanja kako bi prepoznali i procenili scenarije koji predstavljaju pretnju“, objasnio je Jens Krickhahn, rukovodilac prakse za osiguranje od računarskih rizika i osiguranje poverenja AGCS-ove poslovne jedinice Finansial Lines, zadužen za Nemačku i srednju Evropu. „Znanja koja se u prošlosti nisu razmenjivala i delila moraju se objediniti u jednu misaonu celinu koja će imati holistički pristup rizicima. Ljudski faktor se takođe ne sme podceniti jer i zaposleni mogu uzrokovati informatičko-bezbedonosne incidente, bilo namerno bilo slučajno.“
Politički rizici beleže rast
Prema barometru, u 2015. godini politički/društveni prevrati predstavljaju još veći problem za kompanije. U poređenju s prošlogodišnjom anketom, ti su se rizici popeli za 9 mesta na 9. poziciju ukupno, te su po prvi put ušli među 10 vodećih rizika u regiji EMEA zaustavivši se na 8. mjestu. Osim toga, po prvi put su među 10 vodećih rizika u Brazilu i među prva 3 rizika u Rusiji i Švicarskoj, dok su u Ukrajini zauzeli prvo mjesto na listi najvećih poslovnih problema. Dalje, reč je o drugom vodećem uzroku zastoja u snabdevačkom lancu (53%), odmah nakon prirodnih katastrofa. Christof Bentele, direktor kriznog menadžmenta u AGCS-u, kaže da je geopolitička situacija sve lošija, zbog čega su kompanije sve ranjivije: „Nivoi rizika u pojedinim zemljama sve se češće menjaju, zbog čega je procena rizika sve nestabilnija.“ Još jedan izvor političkih tenzija u 2015. godini mogao bi proizaći iz nižih cena nafte jer će one dodatno otežati situaciju s budžetima zemalja koje značajno zavise o prihodima od nafte. Borba s političkim rizicima i terorizmom prepoznata je kao vodeći izazov koji će tokom sljedećih 5 godina stajati pred upravljanjem rizicima.
Ozbiljne implikacije zastoja u poslovanju
Već treću godinu zaredom rizik od zastoja u poslovanju i snabdevačkom lancu predstavlja vodeću pretnju u barometru rizika. Gotovo polovina ispitanika (46%) navela je spomenuti rizik kao jedan od 3 najznačajnija rizika za kompanije, što predstavlja porast od 3% u odnosu na prethodnu godinu. Prema mišljenju većine, požari/eksplozije (43%) i prirodne katastrofe (41%) glavni su uzroci zastoja u poslovanju od kojeg kompanije najviše strahuju.
Mogući negativni uticaj zastoja na kompaniju, njezine dobavljače i korisnike često je veći od same fizičke štete. Prosečno potraživanje od osiguranja nakon zastoja u poslovanju trenutno iznosi 1,36 miliona američkih dolara i već je za 32% veće od prosečnog potraživanja zbog direktne štete na imovini (1,03 miliona dolara). „Kompanije troše puno vremena procenjujući direktnu štetu i analizirajući vlastite posledice od zastoja u poslovanju, ali potrebno je još više raditi na analiziranju rizika povezanih s dobavljačima i korisnicima“, istakao je Paul Carter, globalni direktor AGCS-ove poslovne jedinice za savetovanje o rizicima. Upravljanje rizicima za snabdevački lanac i dalje predstavlja slabu tačku u programima upravljanja rizicima brojnih multinacionalnih kompanija. Mnoge kompanije još uvek nemaju alternativne dobavljače. „Saradnja između različitih delova neke kompanije neophodna je kako bi se razvili otporni procesi koji prepoznaju slabe karike u snabdevačkom lancu“, objasnio je Volker Muench, direktor globalne prakse Grupe u AGCS-ovoj poslovnoj jedinici za preuzimanje rizika u imovinskom osiguranju.
Regionalni trendovi: Rastući strah od nedostatka kvalifikovanih kadrova
Iako su 3 vodeća rizika – zastoj u poslovanju/snabdevačkom lancu, prirodne katastrofe te požari i eksplozije – već treću godinu zaredom identična širom Evrope, Bliskog Istoka i Afrike (regija EMEA), te dveju Amerika i azijsko-pacifičke regije, određene regionalne razlike ipak postoje. Računarski rizik značajno je napredovao među deset vodećih rizika u regiji EMEA i u Amerikama, no ne pojavljuje se u 10 vodećih rizika u azijsko-pacifičkoj regiji, što bi moglo značiti da brojne kompanije još uvek nisu svesne potpunog dejstva mogućih rizika. Spoj nedostatka kvalifikovanih kadrova i sve starije radne snage predstavlja sve veći problem i po prvi put se nalazi među 10 vodećih rizika u SAD-u. Istovremeno, širom azijsko-pacifičke regije kompanije su zabrinutije zbog trgovinskog okruženja nego što su to bile prije 12 meseci, zbog čega je mogućnost stagniranja ili pada tržišta ušla među 10 vodećih rizika.
Trendovi u industriji: Brodarstvo zabrinuto zbog konkurencije, a sektor finansijskih usluga zbog regulative
Učinak prirodnih katastrofa (kao što su zemljotresi) i dalje je je vodeći rizik u sektoru mašinstva i građevinarstva (42%). Zastoj u poslovanju (68%) još uvek predstavlja glavni rizik u proizvodnji; proizvođači su zbog toga zabrinutiji nego pre 12 meseci (60%) jer mogućnost velikih potraživanja u određenim sektorima (na primer sektor poluprovodnika ili automobilski sektor) nastavlja da raste. Zakonodavne i regulatorne promene (33%) i dalje su najveća briga sektora finansijskih usluga, što odražava sve veću nadzornu kontrolu širom svijeta. Sektor brodogradnje zabrinut je zbog sve veće konkurencije (29%), dok transportnu industriju najviše brine krađa (47%).
Dvostruki izazov: klimatske promene i problematične tehnologije
Klimatske promene i prirodne katastrofe te tzv. remetilačke tehnologije (disruptive technologies) kao što su 3D-štampači ili nanotehnologija na samom su vrhu rizika kada je reč o njihovom dugoročnom upravljanju. „Kompanije mogu očekivati dalje probleme zbog tehnoloških inovacija. Istovremeno će biti izložene uticaju klimatskih promena koje predstavljaju inherentni rizik koji nije pod njihovom direktnom kontrolom“, istakao je Axel Theis, član Upravnog odbora Allianza SE. „Najbolja pojedinačna praksa zajedno sa međusaradnjom kompanija, industrija i regija može pridoneti ublažavanju ekološke štete i stvaranju buduće sigurnosti, rasta i inovacija u održivom svetu.“
Pošaljite komentar