Ko je kriv što nije osigurana imovina EPS-a
Izvor: Politika
Vrh „Elektroprivrede Srbije“ optužio je pojedine direktore takozvanih zavisnih privrednih društava za štednju prilikom plaćanja premije osiguranja, pa štetu od poplava po tom osnovu neće moći da naplate. Tragom te optužbe, ipak, doznajemo da je uistinu najviše rukovodstvo ovog javnog preduzeća i najveći krivac, jer je neosnovano, reklo bi se na silu, obustavilo postupak javne nabavke, pa je imovina pojedinih društava ostala sa delimičnim ili bez ikakvog osiguranja. Shodno takvoj odluci Komisije za zaštitu prava ponuđača, EPS je platio i nepotreban trošak na ime taksa na žalbe ponuđača od čak 9,1 milion dinara. Tako, dakle, nije bilo jedinstvenog osiguranja i poplave su pojedina društva, poput HE „Đerdap“, RB „Kolubara“, „Elektrosrbija“ i „Jugoistok“ zatekle bez šansi da štetu na imovinu naplate.
A sve je počelo krajem prošle godine, kada je naredbom najvišeg rukovodstva „Elektroprivrede Srbije“ umesto pojedinačnih pokrenut pokušaj da se ova javna nabavka sprovede centralizovano. I direktori nižih, zavisnih društava su na to pismenim putem pristali pa je EPS, 29. novembra 2013, raspisao postupak javne nabavke osiguranja imovine i radnika. Vrednost te nabavke bila je oko 9,1 milijardu dinara, a kao ponuđač javio se konzorcijum – „Dunav osiguranje“, „DDOR Novi Sad“ i „Delta Generali“. Međutim, EPS, umesto izbora ponuđača, početkom januara 2014. godine, odlučuje da se taj postupak obustavi, uz obrazloženje da je jedina ponuda neprihvatljiva pošto je u ime „Dunav osiguranja“ umesto generalnog direktora potpisalo, navodno, neovlašćeno lice, tj. direktor Sektora za prodaju strateškim klijentima. Uz niz činjenica koje ovaj razlog čine tek „izmišljenom rupom na svirali“, pomenuti ponuđači se žale Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Pomenuta komisija 29. januara donosi rešenje kojim se poništava odluka EPS-a o obustavi javne nabavke pa, uz obavezu plaćanja takse za žalbe, nalaže i preispitivanje njihovih ponuda. Doduše, u EPS-u ponovo pregledaju dokumentaciju, ali opet oglas poništavaju pa se ponuđači i dalje žale i tako se taj proces odužio.
U međuvremenu „Elektroprivreda Srbije“ poziva osiguravajuće kuće da im dostave ponude za listove pokrića osiguranja za tri meseca. To osiguranje se najpre pribavlja od „AMS osiguranja“ ali se zbog skupoće ubrzo prekida, pa za drugi kvartal ove godine, od sedam osiguranika za listove pokrića biva izabran konzorcijum „Wiener Stadtische“ i „Uniqa osiguranje“. Tvrdi se da je njihova ponuda 6,5% jeftinija od one dobijene na otvorenom oglasu za javne nabavke. No, nekoliko privrednih društava zaista ne poštuje tu „preporuku“ iz vrha EPS-a i listove pokrića osiguranja pribavlja od „Dunav osiguranja“ koji, kako se ispostavilo, ne pokrivaju štete od poplava. „Elektrosrbija Kraljevo“, osim što poseduje osiguranje radnika od povreda i vozila, ne pribavlja nikakav ugovor o osiguranju imovine. Zašto, upitali smo direktora Srđana Đurovića, ali on, kako nam je objasnio, u skladu sa internim pravilima o saradnji sa medijima, nije želeo novinarima da odgovara ili da to komentariše. Ipak, na zahtev za informaciju od opšteg značaja, iz „Elektrosrbije“ dobijamo potvrdu da ne postoji nikakav ugovor o osiguranju imovine. Razlog je, tvrde, to što su očekivali sprovođenje jedinstvene javne nabavke, a nisu pribavljali listove pokrića osiguranja, poštujući zakonsku odredbu o javnim nabavkama kojom je predviđeno da zahtev za zaštitu prava zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke do donošenja konačne odluke o podnetom zahtevu. To znači da bi bio ništavan svaki drugi ugovor, pa i pribavljanje listova pokrića.
Zato su, dakle poštujući zakonske propise, u Kraljevu ćutali i čekali ne zbog štednje na tome kako su iz vrha preduzeća, uz još nekoliko zavisnih društava, javno optuženi.
Minimalne naknade za štetu
Pošto je kao uzrok neposedovanja osiguranja pominjana štednja, zahtevom za informaciju od opšteg značaja zatražili smo i podatke o premijama osiguranja i naknadi štete. Tako smo doznali da je direktna šteta od poplava na području kraljevačke „Elektrosrbije“, koja pokriva 33 opštine i 11 gradova, 173,7 miliona dinara. Međutim, iz iskustva i u skladu sa kriterijumima osiguravajućih kuća, bila bi to veoma skromna nadoknada. Primera radi, u 2013. ovo privredno društvo je platilo oko 170 miliona dinara premije osiguranja. U tom periodu podneto je zahteva za naknadu štete u vrednosti od 67,8 miliona dinara a naplaćeno je 7,8 miliona ili 11,5%. U prethodnih pet godina taj procenat naplate bio je još niži, u proseku tek 5,8% plaćenih premija osiguranja.
Obradović: Centrala EPS-a nije kriva
Upitan da li su tačni navodi da je vrh EPS-a poništio tender za osiguranje, Aleksandar Obradović, v. d. direktora EPS-a kaže da je ovo javno preduzeće obezbedilo svim ćerkama firmama da se osiguraju, čak i po povoljnijim uslovima nego što su bili tekući.
"Svaki direktor privrednog društva zato što nismo reorganizovani, međutim, može da radi šta hoće, što u normalnim firmama gde odgovornost ima ime, ne bi moglo da se dogodi, već bi svi radili kako centrala kaže" objašnjava Obradović.
"Imate neke firme koje misle da je drugo osiguranje bolje i ništa nisu uradile. I kada se desila poplava i kada neko treba da odgovori što nije postupio po nalogu direktora kreće klasično vađenje. Bilo kako bilo EPS je svima obezbedio u svakom momentu osiguranje, a to što je neko procenio da je neka druga ponuda bolja, ili da uopšte ne treba da se osigura, ne mogu da krive centralu EPS-a" kategoričan je Obradović.
Pošaljite komentar