Iako većina zaposlenih građana i vlasnika biznisa u Srbiji ima na raspolaganju nekoliko opcija zdravstvenog osiguranja, mali je broj onih koji će svoje pravo za obavezno zdravstveno osiguranje iskoristiti u potpunosti. Jedan od glavnih razloga je i to što državne zdravstvene ustanove funkcionišu u otežanim uslovima. Setite se samo šta se dogodilo kada ste poslednji put bili primorani da odete kod lekara.

 

Gužve, čekanje, zakazivanje, skriveni troškovi analiza i pregleda…

 

Da ne spominjemo lekove koji su doplaćuju i specijalističke preglede koji mahom nisu pokriveni osiguranjem.

 

Da li je privatno zdravstveno luksuz?

 

Nedavno smo se videli sa dugogodišnjim klijentima. Pretresajući priče sa odmora i planove za predstojeće mesece, došli smo i do privatnog zdravstvenog osiguranja koje su ugovorili preko nas. Na naše iznenađenje, čuli smo priču o njihovom zaposlenom koji je zahvaljujući godišnjem sistematskom pregledu (koje obezbeđuje privatno zdravstveno) otkrio nimalo naivan zdravstveni problem.

 

“Bilo je to baš pred odlazak na godišnji odmor. Ove godine smo odlučili da ranije obavimo sistematski pregled. Naš kolega je od skora sa nama, a prvi put je imao prilike da se leči u privatnoj zdravstvenoj ustanovi. Kaže da je često pomišljao na lečenje u privatnim domovima zdravlja, ali da mu je najveća prepreka bila nedostatak novca. Kada je došao u našu firmu, prijatno se iznenadio činjenicom da svim zaposlenima, pored državnog, uplaćujemo i privatno zdravstveno. Kaže, to mu znači više od bilo koje povišice.

 

Otišavši na pregled, nije mogao da se otrgne utisku da je celokupna procedura jednostavna.

 

Nema čekanja u redovima. Nema zakazivanja.

 

Lekari su vrlo otvoreni i sa dosta pažnje pristupaju pacijentu. Nisu toliko opterećeni kao lekari u državnim ustanovama. Ne gledaju na sat i mogu se posvetiti pacijentu na pravi način.

 

Pošto je bilo vremena za razgovor, kolega je spomenuo i tegobe koje oseća već izvesno vreme, ali kojima nije pridavao mnogo pažnje. Lekari nisu želeli da čekaju – već istoga dana uradili su specijalističke preglede (što bi bilo nemoguće u državnoj ustanovi). Rezultati su bili zabrinjavajući, a brza reakcija osoblja i lekara omogućila je da se kolega bez preteranog stresa izbori sa zdravstvenim problemom.”

 

Da li život ima cenu?

 

Zdravlje je danas možda i najugroženiji resurs koji posedujemo. Činjenica da većina stanovništva i dalje nema naviku da odlazi na redovne godišnje preglede dolazi sa pogubnim posledicama o broju najtežih oboljenja i stopi smrtnosti.

 

Novac je često najčešći izgovor zbog čega ne postoji navika redovnog odlaženja kod lekara.

 

Međutim, mogu čuti i rečenice poput “nemam vremena da čekam na pregled”, “kako u sred radnog vremena da odem” ili “ceo dan sam na poslu – previše sam iscrpljen da nastavim i kod lekara”.

 

Verovatno da je pomenuti slučaj jedan od mnogih sa kojim se lekari iz privatnih zdravstvenih ustanova susreću. Znaju da zaposlenima kojima je omogućeno privatno zdrastveno  treba vremena da se naviknu na redovno odlaženje na preglede. Međutim, kada se dogodi da na godišnjem sistematskom pregledu saznaju za neki problem – često to i ne mora da bude ovako drastičan primer! – gotovo se preko noći promeni njihov stav o zdravlju.

 

A vi – da li ste obavili svoj godišnji lekarski pregled ili ćete sačekati da leto prođe?