Još jednom o posredovanju pri naplati štete iz saobraćajnih udesa
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti jasno definiše ko, kako, kada i zašto može prikupljati i raspolagati ličnim podacima građana te je otuda opravdana bojazan građana kada neko sa kim nikada nisu imali nikakav kontakt raspolaže informacijama koje im ti građani, sami nisu dali. Ovo ima posebnu težinu kada ljudi samo par dana posle traume pretrpljene u nekoj saobraćajnoj nezgodi ustanove da neko zna ne samo sve njihove lične podatke već i sve detalje o nezgodi koju su doživeli!?! Činjenica je da postoje brojni legalni načini da se dođe do podataka o saobraćajnim nezgodama i licima koja su u njima učestvovala. Takođe činjenica je da nadležni organi, pre svega Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nisu utvrdili da se do podataka o učesnicima u saobraćajnim nezgodama dolazilo na ilegalan način. Bilo je određenih nepravilnosti u obradi podataka o ličnosti ali ne i elemenata krivičnog dela. Ipak ostaje nejasno kako je moguće da neko tako brzo dođe do određenih informacija, posebno do nekih detalja koji duboko zadiru u nečiju privatnost.
Uz ovo postavlja se i pitanje same utemeljenosti nuđenja usluga posredovanja u naplati štete iz osiguranja. Da li ovakvu uslugu nude agencije licencirane od strane Narodne Banke Srbije (NBS) da se bave poslovima posredovanja i zastupanja u osiguranju ili neke druge agencije uključujući i "agencije za pružanje drugih usluga o osiguranju"? Sasvim je logično i opravdano da posrednici i zastupnici u okviru brige o klijentima pomažu pri naplati štete koju su ovi pretrpeli ili da se angažuje advokat kada se radi o velikim i komplikovanim odštetnim zahtevima. Činjenica, o kojoj smo i ranije pisali, je da veliki broj ljudi nije svestan svojih prava po pitanju osiguranja kada im se dogodi saobraćajna nezgoda, odnosno da im je neophodna stručna pomoć kako bi ostvarili svoja prava ili zaštitili svoje interese, ali to nikako ne sme biti opravdanje za "lov u mutnom" ili način da se zaradi na tuđoj nesreći. U tom smislu u NBS, koja vrši nadzor nad osiguranjem u našoj zemlji, naglašavaju da su "agenicije za pružanje drugih usluga u osiguranju" bile definisane prethodnim Zakonom o osiguranju, koji više nije na snazi. Prema odredbama tog zakona bilo je izričito zabranjeno "agencijama za pružanje drugih usluga u osiguranju" (da nepričamo o nekim drugim samozvanim agencijama) da obavljaju poslove posredovanja i zastupanja, dok odredbama novog Zakona o osiguranju čak nije ni propisano da na tržištu osiguranja posluju subjekti pod nazivom "agencije za pružanje drugih usluga u osiguranju" (ili neke druge agencije slične namene), niti da takvi subjekti treba da poseduju dozvolu za rad NBS. Dakle ni po odredbama ranije važećeg Zakona o osiguranju, a ni po odredbama novog u kom nisu ni definisane, ovakve agencije nemaju pravo posredovanja i zastupanja u osiguranju.
Pošaljite komentar