Prema ovom izveštaju za 9 meseci porastao je broj pritužbi građana na osiguravajuće kuće u poređenju sa istim periodom 2016. godine. Ukupno je podneseno 759 prigovora, od toga trećina se odnosi na autoodgovornost (35,3%), upola manje su druga osiguranja: od posledica nesrećnog slučaja (13,7%), osiguranje radnika od posledica nesrećnog slučaja (9,9%) i životno osiguranje (8,6%).

 

Razlozi pritužbi su raznoliki te su tako građani prigovarali jer osiguravajuće kuće nisu priznavale osnov po podnetim zahtevima za nadoknadu štete i to samo na osnovu Evropskog izveštaja o šteti ili zapisnika MUP-a. Neslaganja je bilo i sa utvrđenim procentom podeljene odgovornosti, odnosno doprinosom nastanku nezgode. Takođe, nezadovoljstva je bilo i zbog procenata utvrđenog invaliditeta u slučaju nastanka osiguranog slučaja. Pritužbe su se odnosile i na probleme u ostvarivanju prava po osnovu polise osiguranja imovine, ali i nedovoljne informiranosti u predugovornoj fazi. Građani su se dalje žalili jer nisu imali mogućnost da ostvare pravo na naknadu na osnovu polise neživotnog i životnog osiguranja zbog isključenja odgovornosti osiguravača. Društva za osiguranje su odbijala i zahtjeve za naknadu štete po osnovu obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti i odgovornosti iz delatnosti.

 

Inače, za 9 meseci NBS-u je upućeno 1.322 pritužbi na rad finansijskih institucija, a najviše se odnosi na osiguranje (57,4%) i rad banaka (42,1%), dok se po 0,2% odnosi na lizing, društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima i platne institucije.

 

Kompletan izveštaj možete preuzeti na sajtu NBS, preko linka:

 

https://www.nbs.rs/internet/latinica/63/63_8/izvestaj_septembar_2017.pdf