„Govorimo o desetinama milijardi, a možda i stotina milijardi dolara gubitaka“, izjavio je Neal. „Šanse da industrija zaključi 2020. bilo kako drugačije osim sa gubitkom ravne su nuli“, istakao je prvi čovek Lloyd’s-a. Podsetimo, osiguravači u Lloyd’s-u su organizovani u sindikate koji uzimaju spoljni kapital i na osnovu tih kapitalnih rezervi izdaju osiguranja, najčešće u kombinaciji sa drugim sindikatima kako bi se disperzovao rizik. Osim isplate šteta, Neal dodaje kako industrija osiguranja treba računati i na pad obračunate premije usled ekonomske krize koju su izazvale mere izolacije stanovništva uvedene u gotovo celom svetu. Upravo je odšteta zbog prekida poslovanja usled pandemije najsporniji deo sa kojim se suočavaju kompanije širom sveta. Naime, dobar deo osiguravača tvrdi kako globalna pandemija nije uključena u rizike na polisama osiguranja od prekida poslovanja. Stručnjaci ističu da je industrija osiguranja prepoznala rizik epidemije širih razmera još početkom 2000-ih tokom širenja SARS-a. Zbog toga većina polisa osiguranja od prekida poslovanja na Zapadu po pravilu pokriva lokalne slučajeve, na primer ako neki radnik proširi zarazu samo u kompaniji gde radi, pa zbog toga ta kompanija mora prekinuti poslovanje. Međutim, zaraza koja hara celim svetom po pravilu nije pokrivena osiguranjem. 

 

Sa druge strane, advokati koji zastupaju klijente tvrde da osiguravači ne bi trebali smatrati da po tom pitanju neće imati štete. Na primer, u SAD štetu je prouzrokovala naredba vlasti o prekidu poslovanja, a ne korona virus sam po sebi, ističe Robin Cohen, partner u njujorškoj advokatskoj kancelariji McKool Smith. Britanski pravnici takođe smatraju da bi klijenti trebali tražiti odštetu po osnovu odredbe da ugovarač polise ne može pristupiti poslovnom objektu, iako on nije fizički oštećen. John Neal smatra kako osiguravači trebaju postići dogovor sa regulatorima kako će eventualni drugi talas epidemije biti tretiran u polisama.