Oba autora dobro su poznata osiguravačkoj čitalačkoj publici: prof. Marović je jedan od najplodnijih pisaca iz područja osiguranja na prostorima bivše Jugoslavije ( 27 knjiga, od čega kao samostalni autor 11 i kao koautor 16 ), koji ima i zavidno radno praktično iskustvo u osiguravajućim društvima, u kojima je kao generalni direktor, zamenik ili pomoćnik, vodio poslove osiguranja i reosiguranja, a svoje znanje i iskustvo prenosi(o) na brojne naraštaje studenata na raznim fakultetima od Novog Sada, preko Beograda do Podgorice; u zadnje vreme vrlo je aktivan u okviru SORS-a (član Upravnog odbora), te kao glavni i odgovorni urednik stručnog časopisa „Svet osiguranja“; dr. Dragan Marković , kao direktor filijale DDOR-a Novi Sad u Beogradu, a danas generalni direktor Triglav osiguranja a.d.o. Beograd, oduvek je pokazivao interes za temu katastrofalnih šteta i klimatskih promena, odnosno ne/mogućnosti njihovog osiguranja, pa je i svoju doktorsku disertaciju izradio upravo na tu temu.

 

Knjiga je podeljena na 17 poglavlja. Prva četiri poglavlja posvećena su osnovama osiguranja (osnove osiguranja, osnovni elementi osiguranja,subjekti u poslovima osiguranja i reosiguranja i vrste osiguranja), što je bilo potrebno i pokazuje se vrlo korisnim kao uvod u daljnja razmatranja glavne teme, odnosno katastrofalnih šteta i klimatskih promena u odnosu na osiguranje. Peto poglavlje razrađuje ulogu saosiguranja i reosiguranja u pokriću rizika osiguranja, što posebno dolazi do izražaja u pokriću rizika klimatskih promena i katastrofalnih šteta. Šesto poglavlje govori o postupku prijave,procene, likvidacije i isplate šteta u osiguranju. Poglavlja od sedmog do trinestog detaljno obrađuju glavnu temu knjige: osiguranje i klimatske promene odnosno katastrofalne štete: autori daju osnovne pojmove o katastrofalnim štetama, razmatraju determinante rizika ostvarivanja katastrofalnih šteta, obrađuju najčešće rizike katastrofalnih šteta kao što su zemljotres, terorizam i klimatske promene; upućuju na vrlo značajnu problematiku upravljanja rizicima koji izazivaju katastrofalne štete, njihovo identifikovanje, modeliranje , kontrolu nastalih šteta, smanjenje rizika i finansijsku problematiku takvih šteta; jedno celo poglavlje posvećeno je specifičnom katastrofalnom riziku koji obeležava naše doba, a to su klimatske promene: uticaj klime i njena promena kroz istoriju, uzroci klimatskih promena, mogući budući scenariji klimatskih promena, implikacije klimatskih promena na poslovanje privrednih subjekata i osiguravača posebno, poređenje rizika klimatskih promena sa drugim rizicima u osiguranju, specifičnosti rizika klimatskih promena po pojedinim područjima. Deseto poglavlje determiniše klimatske promene kao agregatni rizik u osiguranju, specifičnosti tog rizika na poslovanje osiguravača, potreban kapital za osiguranje rizika klimatskih promena, osigurljivost rizika klimatskih promena uopšte, izloženost osiguravača riziku klimatskih promena, osiguravači i Kyoto protokol itd., te posebno saradnja države i osiguravača u sferi upravljanja rizicima klimatskih promena. Jedanaesto poglavlje detaljno obrađuje ulogu reosiguranja i alternativnih instrumenata u upravljanju katastrofalnim štetama, te potrebi intervencije države u saniranju posledica katastrofalnih šteta. Poglavlja dvanesto i trinesto daju konkretne primere katastrofalnih šteta u Evropi i svetu (uragani, oluje, poplave , ekstremne temperature). Beleške (fus note) su sabrane u poglavlju četrnest, a petnesto poglavlje navodi vrlo bogatu i specifičnu, uglavnom inostranu, literaturu kojom su se autori služili u obradi teme. U šesnestom poglavlju dati su prilozi istraživanja o percepciji osiguranja i reosiguranja katastrofalnih šteta i klimatskih promena u javnosti. Na kraju knjige, u sedamnestom poglavlju, autori su se potrudili kratko obraditi sve stručne pojmove korištene u ovoj knjizi, što se pokazalo vrlo korisnim i potrebnim za one koji se prvi put susreću s obrađenom problematikom katastrofalnih šteta i klimatskih promena i njihovog odnosa prema osiguranju.

 

Može se, na kraju, zaključiti da je ova knjiga posvećena modernom riziku, riziku klimatskih promena i drugih katastrofa, da ih detaljno i sveobuhvatno obrađuje na sistematičan i pregledan način, kroz logički raspoređene celine, što omogućuje lako čitanje i proučavanja obrađivanog problema od strane onih koje interesuje navedena problematika, a to su, bez sumnje, osiguravači, reosiguravači, brokeri u re/osiguranju, studenti i ostali koji su na početku svojih stručnih spoznaja o značaju osiguranja i reosiguranja, posebno kod katastrofalnih šteta. Knjiga zaista predstavlja obogaćenje stručne literature iz oblasti re/osiguranja.