Promene zakonodavstva i propisa (treće mesto s 27% odgovora) i klimatske promene (sedmo mjesto sa 17% odgovora) popele su se za najviše mesta na svetskom nivou, pri čemu su trgovinski rat između SAD-a i Kine, brexit i globalno zagrevanje istaknuti kao sve veći problemi kompanija i njihovih zemalja. 

 

„Allianz-ov barometar rizika za 2020. godinu ističe da su cyber incidenti i klimatske promene 2 značajna izazova koja društva treba da pomno prate u sledećoj deceniji”, rekao je Joachim Müller, glavni izvršni direktor AGCS-a. „Naravno, postoje mnogi drugi scenariji štete i zastoja sa kojima se treba suočiti, ali ako se korporacioni odbori i upravljači rizicima ne budu bavili cyber rizicima i rizicima od klimatskih promena, to će vrlo verovatno imati važan uticaj na radnu produktivnost njihovih društava, finansijske rezultate i ugled među ključnim akcionarima. Priprema i planiranje za cyber rizike i rizike od klimatskih promena pitanja su konkurentske prednosti i poslovne otpornosti u doba digitalizacije i globalnog zagrevanja.”

 

Cyber rizici i dalje se razvijaju

 

Osim što su na samom vrhu svetskih rizika, cybr incidenti su i među najveća 3 rizika u brojnim ispitivanim zemljama. U Austriji, Belgiji, Francuskoj, Indiji, Južnoafričkoj Republici, Južnoj Koreji, Španiji, Švedskoj, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i SAD, oni su i među najvažnijim poslovnim rizicima. Društva su suočena sa izazovima većih i skupljih povreda podataka, povećanja napada ucenjivačkim softverom (ransomware) i incidenata zavaravanja (spoofing), kao i mogućnosti kazni ili sudskih sporova zbog povrede privatnosti nakon štetnih događaja. Veliki slučaj povreda podataka koji obuhvata više od milion ugroženih zapisa sada u proseku košta 42 miliona dolara što predstavlja rast od 8% iz godine u godinu. „Incidentni postaju sve štetniji, sve su češće usmereni na velike kompanije, sa sofisticiranim napadima i velikim zahtevima za iznudu. Prije 5 godina uobičajeni zahtev za iznudu iznosio bi nekoliko desetina hiljda dolara. Danas može iznositi milione”, izjavio je Marek Stanislawski, zamenik glavnog direktora Sektora za cyber-pitanja u društvu AGCS. "Zahtevi za iznudu samo su jedan deo priče: kompanije mogu doživeti velike gubitke od zastoja u poslovanju zbog nedostupnosti važnih podataka, sistema ili tehnologije zbog tehničkog problema ili cyber napada. „Mnogi incidenti su posledica ljudske greške i mogu se ublažiti obukama za podizanje svesti osoblja o ovakvim riticima,  koje još nisu postale deo rutinske prakse u kompanijama”, rekao je Stanislawski.

 

Zastoj u poslovanju – stalna pretnja uz nove uzroke

 

Nakon nekoliko godina na vrhu, zastoj u poslovanju, pao je na drugo mesto u Allianz barometra rizika. Međutim, trend većih i složenijih gubitaka zbog zastoja u poslovanju i dalje ostaje isti. Uzroci postaju sve raznovrsniji – od požara, eksplozija ili prirodnih nepogoda do digitalnih lanaca snanbdevanja ili čak političkog nasilja. „Digitalni lanci snabdevanja i platforme danas omogućavaju potpunu transparentnost i praćenje dobara, ali požar u informatičkom centru, tehnička greška ili hakovanje mogu dovesti do velikih gubitaka zbog zastoja u poslovanju kod više kompanija istovremeno od kojih se svaka od njih oslanja na isti sistem koji dele i ne mogu se prebaciti na manuelne procese”, rekao je Raymond Hogendoorn, glavni direktor Sektora za štete u području imovine i inženjeringa u društvu AGCS. 

 

Društva su isto tako sve izloženija direktnim ili indirektnim efekta pobuna, građanskih nemira ili terorističkih napada. Prošle godine su se pojačali građanski nemiri u Hong Kongu, Čileu, Boliviji, Kolumbiji i Francuskoj, zbog čega je došlo do štete na imovini, zastoja u poslovanju i uopšte gubitka prihoda za lokalne  i međunarodne kompanije zato što su mesecima trgovine bile zatvorene, kupci i turisti držali su se dalje od zona rizika ili radnici nisu mogli pristupiti svojim radnim mestima iz bezbedonosnih razloga. 

 

Promene zakonodavstva i propisa su na trećem mestu Allianz-ovog barometra rizika, gde su se popele sa četvrtog mesta koje su zauzimale u 2019. Tarife, sankcije, brexit i protekcionizam navedeni su kao glavni problemi. Samo u 2019. uvedeno je oko 1.300 novih trgovinskih prepreka. Trgovinski spor između SAD-a i Kine doveo je  prosečan nivo nameta za plasman robe u SAD blizu nivo gde su zadnji put bile sedamdesetih godina prošlog veka. „Trgovinska politika postaje samo još jedno političko oruđe za brojne i različite političke ciljeve, poput privredne diplomatije, geopolitičkog uticaja ili politike o zaštiti okoline”, objasnio je Ludovic Subran, glavni ekonomista u Allianz-u. „Takvo delovanje nije ograničeno samo na SAD: proširilo se i na Japan i Južnu Koreju, Indiju i EU.”

 

Klimatske promene donose dodatnu složenost rizika

 

Klimatske promene popele su se na dosad najviše, sedmo mjesto Allianz-ovog barometra rizika i već su jedan od tri najveća poslovna rizika u celom azijsko-pacifičkom regionu prema mišljenju stručnjaka za upravljanje rizicima u zemljama i teritorijima poput Australije, Hong Konga, Indije i Indonezije. Kompanije  najviše strahuju od izloženosti od povećanja fizičkih gubitaka (49% odgovora) zbog rastućeg nivoa mora, intenzivnijih suša, jačih oluja i velikih poplava koje prete fabrikama i drugoj korporativnoj imovini ali i zbog povezanog uticaja na sektor transporta i energetike koji su ključni za lance snabdevanja. Dalje, kompanije su zabrinute zbog operativnih efekata (37%), poput preseljenja postrojenja i mogućeg uticaja tržišta i zakonodavstva (35% i 33%). Kompanije će možda trebati biti spremne za više sudskih sporova u budućnosti, tako su već pokrenuti postupci o klimatskim promenama koji su usmereni na velike proizvođače ugljendioksida u 30ak zemalja širom svijeta, a najviše u SAD-u.

 

„Sve je veća svest u kompanijama  da će loše posledice globalnog zagrevanja od 2 stepena Celzijusa imati dramatičan efekat”, izjavio je Chris Bonnet, direktor Sektora za okolinu, socijalne i upravljačke poslovne usluge u društvu AGCS. „Zanemarivanje klimatskog rizika mnogo je skuplje od pokušaja njegovog rešavanja. Stoga svaka kompanija mora odrediti svoju ulogu, svoje stav i svoju dinamiku u aktivnostima u odnosu na klimatske promene, a upravljači rizicima moraju odigrati ključnu ulogu u tom postupku zajedno s ostalim sektorima.”