Iako se stopa rasta prihoda od premije ubrzala u odnosu na prethodnu godinu (+2,9%), zaostaje za ekspanzijom privredne aktivnosti (+5,9%) već drugu godinu zaredom. Tako je penetracija osiguranja (premija u procentu Beuto Društvenog Prozivoda) pala na 5,5%, što je najniža vrednost u poslednjih 30 godina. Na početku veka, pre velike finansijske krize, ta cifra je u proseku bila veća za jedan puni procenat. „To je zapravo paradoksalna situacija. Sa jedne se strane rizici u svetu stalno povećavaju, bilo da se radilo o klimi, demografiji, kibernetičkim pitanjima ili politici, ali sa druge strane, ljudi širom sveta troše sve manji deo svojih prihoda na osiguranje. Potrebna su značajna zajednička nastojanja politike i industrije kako bi se smanjio taj ‘jaz zaštite‘.", naglasio je Michael Heise, glavni ekonomista kompanije Allianz SE.

 

Neživotno osiguranje obeležilo je prošlu godinu. Uz rast od  5,0%, ne samo da je poraslo gotovo dvostruko brže od životnog osiguranja 2017. godine, već je zabeležilo i najveći rast od 2012. godine. Gotovo svi delovi sveta doprineli su pozitivnom razvoju premija, međutim, razlike u rastu između zemalja u razvoju i industrijski razvijenih zemalja ipak su znatne. Tako su premije u razvijenim zemljama porasle samo za 3,5%, dok su na tržištima u razvoju porasle za 11,6%. Istočna Evropa, međutim, znatno zaostaje za tim iznosom jer je rast premije u 2017. godini dostigao „samo“ 6,7%, što je posledica lošijeg ruskog tržišta.

 

Znatno niži globalni rast premije životnog osiguranja u 2017. godini (+2,8 %) pre svega je posledica slabog razvoja u zapadnoj Evropi gde je obračunato skoro 30% globalne premije osiguranja. Istočna Evropa, kao kontrast, imala je snažnu 2017. godinu u pogledu životnog osiguranja, pri čemu su premije porasle za gotovo 17%. Međutim, taj se oporavak pojavio nakon 4 godine prilično razočaravajućeg ili čak negativnog rasta. Uzimajući duži vremenski okvir, slabost tržišta životnog osiguranja u istočnoj Evropi postaje još jasnija, te je od prelaza u novi vek, penetracija osiguranja pala sa, vrlo niskih, 1% na 0,5% u 2017. godini. „Iako su tržišta životnog osiguranja poslednjih godina postala znatno nestabilnija, trend je ipak jasan i uznemirujući. Dok nezaustavljiva demografska promena ne ostavlja sumnju u neophodnost privatnog osiguranja, važnost ulaganja u dugoročnu  štednju se očito smanjuje. Ozbiljna ekonomska kriza u mnogim evropskim zemljama sigurno je jedan od razloga za to. Uz ovo i politika niskih kamatnih stopa koju sprovodi Evropska Centralna Banka takođe ima neslavnu ulogu u ovom. Zbog svega toga krajnje je vreme da se napusti način funkcionisanja u kriznim uslovima što je u interesu mlađe generacije koja će biti mnogo više zavisna od privatnog osiguranja u starosti od trenutne generacije penzionera“,komentarisala je Michaela Grimm, ekonomista Allianz Research-a.

 

U nekim drugim, razvijenim, ekonomijama takođe je došlo do pada premija u 2017. godini, na primer, Australija (-18,2%), Japan (-11,3%) ili Južna Koreja (-4,9%). Sveukupno, dakle, premija prihoda u industrijskim zemljama u životnom osiguranju smanjila se za 0,5% u 2017. godini. Sa druge strane, tržišta u razvoju povećala su premije za ukupno 17,2%. Posebno se istakla jedna država: Kina. Od približno 60 milijardi evra dodatnih premija u životnom osiguranju, oko 80% se može pripisati kineskom tržištu. 

 

Allianz Research očekuje da će se tržišta osiguranja nastaviti oporavljati u budućnosti. Rast premija trebao bi se ubrzati na oko 6% u narednoj deceniji. Ovaj napredak pre svega odražava povratak globalne ekonomije normalnom rastu i stopama inflacije. Isti razvoj događaja posebno je izražen u razvijenim zemljama te zapadnoj Evropi. Nakon minimalnog rasta u poslednjih deset godina (+0,7%), premije bi se u budućnosti trebale povećati za prosečno nešto manje od 3% godišnje. Za istočnu Evropu očekivanja rasta postavljena su na oko 7%. Životno osiguranje trebalo bi ponovno rasti nešto brže na globalnom nivou od neživotnog osiguranja. Pomak u udelu premije prema tržištima u razvoju ostaće nepromenjen u nadolazećim godinama. Na kraju 2020. godine oko 40% ukupnih prihoda od premije trebalo bi biti obračunato u toj grupi zemalja. Pre 10 godina ta je cifra još uvek bila ispod 10%. Na vrhu će se odviti istorijska promena gde će Kina prteteći SAD kao najveće tržište osiguranja. Danas SAD još uvek dominira bez ograničenja sa 1,1 trilion evra ili nešto više od 30% ukupnih prihoda od premije. Oni su i dalje najveće svetsko tržište osiguranja, daleko ispred broja 2, odnosno Kine, sa oko 420 milijardi evra. „Dugoročne prognoze trenutno su posebno teške, tržišta osiguranja prolaze korenitu promenu. Međutim, iz naše perspektive, ovaj poremećaj takođe otvara velike mogućnosti. Uz nove tehnologije, pokriće osiguranja može postati dostupno za više ljudi, a proizvodi osiguranja mogu postati privlačniji. Ako uspemo dobiti klijente koji su toliko oduševljeni osiguranjem da bi ponovno potrošili jednak deo svojih prihoda na osiguranje kao i pre krize, globalne premije na kraju iduće dekade mogu biti oko trilion evra veće nego u našem osnovnom scenariju.”, rekla je Kathrin Brandmeir, ekonomistica Allianz Research-a.