Izvor: VIG

 

Ukupna premija dostigla je iznos od oko 2,72 milijarde evra u prva 3 meseca 2017. godine što je povećanje od 0,5% u odnosu na prvo tromesečje 2016. godine. Životna osiguranja sa jednokratnom premijom nastavila su negativan razvoj (22,1%). Bez jednokratnih premija, porast premije iznosi 4,2% u odnosu na prošlu godinu. Zdravstveno osiguranje, jedan od segmenata rasta identifikovan programom upravljanja "Agenda 2020", zabeležio je najveći rast premije od 12,5% te sada iznosi 150,7 miliona evra. Kod osiguranja motornih vozila, kasko osiguranje zabeležilo je snažan rast premije od 10,7% (284,4 miliona evra), dok premija osiguranja od odgovornosti beleži blago smanjenje za 0,6% (368,5 miliona evra). Ostala osiguranja imovine i osiguranje od nezgode zabeležili su snažan rast od 6,8% (1,3 milijardi evra), dok je životno osiguranje s višestrukom premijom poraslo za 1,5% (666,6 miliona evra). 

 

Vrlo pozitivan razvoj premije zabeležen je u Mađarskoj (46,5%), Slovačkoj (10%) i Češkoj Republici (5,1%). U ostatku regije centealne i istočne Evrope koji se sastoji od Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Srbije i Ukrajine premija je porasla za 12,4%, gde su Srbiju i BiH najbrže rastuća tržišta. Segment Turska / Gruzija takođe beleži dvocifreni rast premije od 17,7%. Osim u Slovačkoj i Srbiji gde je rast generisan životnim osiguranjem (životno osiguranje vezano uz fond polise sa jednokratnom premijom), povećanja su uglavnom posledica rasta osiguranja imovine i nezgode. Veliki procenat povećanja premije od 122,8% u baltičkim državama rezultat je prve konsolidacije društva BTA Baltic, koja je sprovedena prethodne godine. Smanjenje premije u Austriji (4,2%) posledica je kontinuiranog pada jednokratne premije. Regulatorni limit koji je vlada stavila na premije osiguranja od automobilske odgovornosti u Rumuniji, negativno je uticao na ukupni rast premije u toj zemlji (7,5%).

 

Kombinovana kvota značajno se poboljšala u posmatranom periodu i to gotovo za jedan postotni bod na 96,9%, u poređenju sa 97,8% iz 2016. godine. Iako je kvota šteta ostala gotovo ista u odnosu na isto razdoblje prošle godine, kvota troškova je vidljivo smanjena, čime je kombinovana kvota poboljšana u mnogim našim zemljama, a naročito u Austriji.

 

Dobit (pre oporezivanja) iznosila je oko 110 miliona evra, što predstavlja povećanje od 22,4% u odnosu na prvo tromesečje 2016. godine. Najveći doprinos dobiti Grupe dala su društva iz Republike Češke (38%), potom slede Austrija (35%) i Slovačka (10%). VIG je u prvom tromesečju 2017. godine ostvario finansijski rezultat od 247,7 miliona evra. Ovaj porast od 10,6% u odnosu na prošlu godinu prvenstveno je posledica većih tekućih prihoda usled potpune konsolidacije neprofitnih stambenih štedionica.

 

Omer Solventnosti II na rnivou VIG Grupe koja kotira na berzi porasla je na oko 206% u prvom tromesečju 2017. godine.

 

Ulaganja Grupe, uključujući novac i novčane ekvivalente, iznosila su 36,2 milijardi evra na dan 31. marta ove godine.

 

U prvom kvartalu 2017. godine poduzete su konkretne mere u pogledu optimizacije poslovnog modela pod "Agendom 2020". Implementacija modela za smanjenje prevara u osiguranju dovršena je u Poljskoj za sve proizvode osiguranja motornih vozila, a pokrenuta je u segmentu imovine i nezgode. U Rumuniji je u toku implementacija modela u segmentu osiguranja motornih vozila, dok je u Bugarskoj u toku pilot faza. Prvi projekti u saradnji sa Laboratorijom za inovacije u osiguranju (Insurance Innovation Lab Leipzig) započeli su u sklopu VIG inicijative za digitalizacijom. Ovi projekti uključuju konkretan razvoj proizvoda, kao i digitalizaciju modela poslovanja.