Osiguranje umesto solidarnosti
Izvor: RTS
Da se novac više ne bi sakupljao dobrotvornim akcijama, država će iz prikupljenih donacija platiti jednogodišnje osiguranje za obnovljene kuće.
"Ako se ne daj bože poplava ponovi da mogu da budu sazidane iznova bez troška za domaćinstva ili za državu. Cena osiguranja svih tih kuća je ravna ceni zidanja pola jedne", rekao je direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević u izjavi za RTS.
Praktično radi se o cifri od 30 do 60 evra godišnje po domaćinstvu, ili 2,5 do 5 evra mesečno za miran san kada se upale crvene meteorološke lampice i nebo otvori baš nad vašom kućom.
I među samim Obrenovčanima mišljenja o osiguranju su oprečna. Ima onih koji veruju da se hiljadugodišnje vode neće ponoviti baš ovde ili imaju svoje kalkulacije da im je osiguranje skupo i spremni su da i dalje trpe rizik da preko noći sve izgube, ali je, verujemo, ipak više onih koji bi mirno da spavaju i ne žele da ponove istu grešku te se osiguravaju na način da imaju potpunu zaštitu.
Problem je što u Srbiji ne postoji dovoljno razvijena svest da ulažući malo, možete da dobijete znatno i kad mislite da ste izgubili sve. Na žalost po stanovniku ulažemo maksimalno 80 evra godišnje za sve vrste osiguranja. Daleko od prosečnog Švajcarca koji izdvaja više od 6.000 evra ili Slovenca koji daje više od 1.000 evra godišnje. Da ublaži štetu i izdvajanja iz državne kase, susedna Rumunija uvela je obavezno osiguranje od elementarnih nepogoda.
Još uvek je rano da sudimo koliko smo naučili iz majskih poplava, ali bismo mogli da se ugledamo na Čehe čija je trećina teritorije krajem devedesetih bila poplavljenja, a osiguranje je nadoknadilo tek 10% tada nastale štete. Kada se velika poplava ponovila 2012. polovinu štete je platilo osiguranje.
Pošaljite komentar