Osiguranje učenika u školama
Praksa osiguravajućih kuća je da, ukoliko 80% učenika neke škole plati osiguranje, automatski se onda osigurani svi učenici te škole. Osiguranje se zaključuje na period od godinu dana i pokriva nezgode učenika 24 sata dnevno u zemlji i inostranstvu. Ovakvo osiguranje učenika pre svega pokriva različite povrede učenika koje dovode do lakšeg invaliditeta, i to u određenom, unapred ugovorenom iznosu, odnosno troškove lečenja, ukoliko su ugovoreni,a prema samim uslovima za ovo pokriće. Pored ovoga, osiguranje đaka pokriva i ekstremne slučajeve trajnog invaliditeta ili smrti, takođe u nekom unapred ugovorenom iznosu. Zbog toga je, s obzirom na to da škole posreduju u dogovoru između roditelja i osiguravajućih društava, neophodna dobra komunikacija. Povrede učenika na časovima fizičkog vaspitanja ili na školskom stepeništu nisu retka pojava, pa se roditeljima preporučuje osiguranje njihove dece. Inače, isplata propisane odštete vrši se u roku od 14 dana, ali su roditelji dužni da, osim zahteva za odštetu, osiguravajućem društvu blagovremeno dostave i stručnu procenu lekara, na osnovu koje se određuje visina isplaćene premije.
Problem koji se ovde jako često pojavljuje je sama visina obeštećenja koju učenici dobiju usled pretrpljene povrede. Zakonom nije preciziran minimalni iznos pokrića koji se mora ugovoriti kroz ovakva osiguranja, te se veoma često, zbog teške materijane situacije, kako bi osiguranje mogli da plate roditelji većine učenika, ugovaraju jeftiniji paketi od svega par stotina dinara po učeniku. Kako bi se izbegli svi eventualni nesporazumi veoma je važno da roditelji učenika budu upoznati ne samo sa visinom premije koju moraju da plate i osiguravajućom kućom kod koje će deca biti osigurana, već je posebno važno upoznati roditelje sa uslovima zaključenog osiguranja, odnosno rizicima koje jedno ovakvo osiguranje pokriva. Na taj način se u startu izbegavaju nesporazumi i bilo kakva negativna konotacija,a roditeljima se, kroz Savet roditelja škole, pruža mogućnost da se izbore i za neka veća pokrića rizika ukoliko je to realno sa aspekta finansiskih mogućnosti većine roditelja. Sasvim logično, uplata veće premije osiguranja znači i veće osigurane sume, odnosno veće iznose obeštećenja koje učenici dobijaju za pretrpljene povrede. Potpuno je nerealno očekivati da za premiju od stotinak dinara se može dobiti obeštećenje od nekoliko desetina hiljada dinara. Osiguranje učenika je dobrovoljna kategorija i svaki roditelj, ukoliko uslove osiguranja smatra neodgovarajućim, ima pravo da ne prihvati ovakvu ponudu, odnosno da ne plati premiju za ponuđeno osiguranje.
Inače osiguranje učenika spada u kategoriju osiguranja od posledica nesrećnog slučaja ili nezgode i pokriva ugovorene nezgode koje se dogode u toku trajanja osiguranja. Uglavnom su pokriveni pad, udar predmetom, saobraćajna nezgoda, opekotine i druge nezgode koje mogu izazvati povrede, ali i trajni invaliditet ili smrt osiguranika.
Pošaljite komentar