Kako su ocenili učesnici na nacionalnoj konferenciji Agrobiznis Srbije „Agrarna politika u 2018. godini“, jedan od značajnijih problema sa kojima se susreće poljoprivreda u Srbiji je i taj što njive i životinje nisu osigurane, te kada naiđu sušne godine, poljoprivrednici trpe ogromne štete.

 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, na početku današnje konferencije o agrarnoj politici, komentarišući nastup folklornog društva koje je izvelo pesmu „Oj dodo, oj dodole“, rekao je da upravo ta pesma odslikava stanje u poljoprivredi kada je u pitanju površina pod sistemima za navodnjavanje, te da postoji navika da se gleda u nebo umesto da se radi na izgradnji sistema za navodnjavanje. „To je u stvari slika i prilika nas i svega u zadnjih 30 godina što nismo i što jesmo radili“, rekao je Nedimović.

 

Od ukupno zasejanih poljoprivrednih površina u našoj zemlji, prema procenama stručnjaka, oko 13% je obuhvaćeno osiguranjem, a to je još uvek daleko od prakse razvijenih zemalja, gde taj procenat osiguranja ide od 50% pa i do preko 70%, koliki je u Austriji.

 

„Vrlo često ljudi ne shvataju o čemu se radi u poljoprivredi i ne shvataju da imate godinu u kojoj se desi suša, pa se posledice reflektuju na naredne godine, a sve to je jedan ciklus navika koji je jako teško preseći“, kaže ministar Nedimović.

 

Poljoprivredna proizvodnja je vrlo značajna za ekonomski razvoj Srbije, budući da učestvuje sa oko 6,5% u BDP-u, a u tom procentu biljna proizvodnja učestvuje sa 70%, rekao je Miloš Bjelić iz „Dunav osiguranja“. Međutim, kaže Bjelić, udeo stočarske proizvodnje koji čini 30% i dalje se smanjuje, a ratarska proizvodnja raste, pa su time i površine koje je neophodno osigurati veće, kako bi se izbegla šteta u sušnim godinama. On napominje da je od ukupnih obradivih površina u Srbiji oko 13% osigurano, što je blago povećanje osiguranih poljoprivrednih površina u odnosu na ranije godine.

 

Država je omogućila gazdinstvima povraćaj 40% novca u odnosu na naplaćenu premiju, a pojedine lokalne samouprave daju dodatnih 10%. Međutim, postoje i određena ograničenja u limitu, i to do 100 hiljada dinara za ratarsku proizvodnju, 500 hiljada za povrtarsku i do milion dinara za voćarsko-vinogradarske kulture. Za stočarsku proizvodnju limit je do 2 miliona dinara, s tim što je ukupan povraćaj po jednom gazdinstvu 2,5 miliona.

 

Na konferenciji se govorilo i o „starenju srpskog seljaka“, a prema rečima ministra Nedimovića, kada se pogleda struktura poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, „stvari uopšte nisu ružičaste“ jer prosečna starost onih koji se bave poljoprivredom raste, posebno u sektoru stočarstva. „Poljoprivredu moramo da posmatramo kao privrednu aktivnost ako želimo da idemo napred, a ako je isključivo posmatramo kao socijalnu kategoriju, tu napretka nema“, poručio je Nedimović.