Osiguranje na računima za Infostan
Na ovom portalu smo već, krajem januara ove godine, pisali o plaćanju osiguranja kroz sistem objedinjene naplate komunialnih usluga u našim gradovima. Povod je bila tužba koju je Savez nezavisnih udruženja potrošača podneo Narodnoj Banci Srbije (NBS) usled problematične saradnje Infostan-a sa osiguravajućim kućama kojima je to preduzeće stavilo na raspolaganje lične podatke građana, a naš fokus je bio na pitanju samog ulaska u ugovorni odnos sa osiguravajućom kućom na ovaj način, upoznavanja sa Opštim i eventualno Posebnim uslovima za ova osiguranja, odnosno realne zaštite i visine osiguranog pokrića do kojeg osiguravajuća kuća ima obavezu da u slučaju ostvarenja osiguranog rizika obešteti osiguranika.
Početkom oktobra vlasnici nekretnina u Beogradu su dobili uplatnice za Infostan na kojima je dodata stavka osiguranje u iznosu od 200 dinara što je u velikoj meri uzburkalo javnost i pokrenulo lavinu pitanja. Ako zanemarimo ostvarivanje dnevno-političkih ciljeva možemo konstatovati sledeće činjenice:
Pre svega, Infostan je sistem objedinjene naplate komunalnih usluga i plaćanje istih spada u kategoriju obaveza koje građani moraju redovno da izmiruju ili se mogu naći pod udarom odgovarajućih sankcija uključujući plaćanje zateznih kamate, tužbe kod nadležnih sudova odnosno prinudnu naplatu potraživanja.
Ugovor o osiguranju imovine (stanova, kuća, lokala i drugih objekata) je dobrovoljan (izuzev ako zakonodavac nije drugačije propisao, što ovde nije slučaj), zaključuje se saglasnošću volje između ugovarača osiguranja (vlasnika ili korisnika neke nekretnine) i osiguravajuće kuće u korist osiguranika(uvek je to vlasnik nekretnine), te je uključivanje ovakve stavke na račun objedinjene naplate vrsta zloupotrebe jer se građani, koji nisu dovoljno upoznati i informisani o pitanjima u vezi sa osiguranjem, dovode u zabludu da je i jedno ovakvo osiguranje obavezno!
Poseban problem predstavlja raspolaganje sa ličnim podacima građana odnosno njihovo eventualno stavljanje na uvid osiguravajućoj kući bez saglasnosti samih korisnika usluga sistema objedinjene naplate Infostan zbog čega je potpuno opravdano reagovanje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kao i Zaštitnika građana kako bi se ovakve situacije predupredile u budućnosti i u nekim drugim sistemima koji takođe raspolažu sa ličnim podacima građana.
Takođe, može se u krajnjoj liniji postaviti i pitanje kakvi su sami uslovi osiguranju u ovom konkretnom slučaju, odnosno šta građani dobijaju jednim ovakvim osiguranjem, recimo od čega su sve osigurani i u kojim apsolutnim iznosima, ako svi korisnici Infostan-a, plaćaju identičan iznos osiguranja, nezavisno od, naprimer, veličine ili građevinske vrednosti osiguranog objekta, što uz neke druge elemente, budi sumnju u krajnju nameru jednog ovakvog postupka.
Nesporno je, i to smo mnogo puta ponovili, je da je uvek bolje imati neko osiguranje nego ga nemati, ali sasvim drugo pitanje je kako se do zaključenja jednog takvog osiguranja dolazi. U stručnim krugovima se vodi dosta polemike oko mogućnosti ili potrebe da se u još nekim sferama (pre svega od elementarnih nepogoda) uvede kategorija obaveznog osiguranja, u kom slučaju bi uvođenje jedne ovakve stavke u sistem objedinjene naplate bilo moguće opravdati, ali dok god je kategorija osiguranja, pre svega domaćinstava, raznih poslovnih prostora i slično dobrovoljna kategorija i dok god živimo u društvu gde je svest o značaju osiguranja veoma niska, mešanje nečega što je obevezno sa nečim što je dobrovoljno može imati potpuno pogrešan efekat, čak i ako je krajnja namera bila sasvim dobra. Na ovaj način široki građanski krugovi doživljavaju ovu situaciju kao razlog više da se ne osiguraju, odnosno da osiguranje doživljavaju kao još jedna način da im se iz džepova izbije još malo novca koji i ovako hronično nedostaje, a prave vrednosti osiguranja se ljudi sete uglavnom kada bude prekasno! Ma kako nekim našim stalnim čitaocima ovo izgledalo kao još jedno ponavljanje već rečenog, ponovo ističemo da je od najveće moguće važnosti što šire upoznavanje građana sa značajem osiguranja, prednostima koje nudi kao i odnosom prava i obaveza koji proističu iz zaključenog ugovora o osiguranju. Time se vrši prevencija od neželjenih situacija i nezadovoljnih osiguranika, a informisani građanin ima mogućnost da samostalno izabere da li mu neko osiguranje treba ili ne.
Tako je, na primer, i sa prodajom osiguranja uz kupljenu bilo koju prevoznu kartu. Naime, svaki učesnik u saobraćaju koji se bavi prevozom putnika mora imati odgovarajuće osiguranje od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, kao i osiguranje putnika koje prevozi, koje se automatski stiče kupovinom prevozne karte(cena osiguranja bi, bez posebnog navođenja trebala da bude sastavni deo prevozne karte) i kod kojeg je jasno defenisano u kojem vremenskom periodu je putnik osiguran, od kojih rizika i do kog maksimalnog iznosa za povrede ili eventualni gubitak života(uključen je i gubitak ili oštećenje prtljaga) kao posledicu korištenja usluge prevoza. Svako drugo osiguranje, koje putnik eventualno kupi je isključivo dobrovoljnog karaktera, ukoliko putnik smatra da mu je potrebno dodatno osiguravajuće pokriće, odnosno kada želi da se zaštiti od posledica nesrećnog slučaja tokom ugovorenog perioda pokrića i u skladu sa uslovima osiguranja sa kojima se unapred upoznao, pa se opravdano postavlja pitanje gde i kako se putnici koji dodatno plate osiguranje uz prevoznu kartu, mogu informisati o Opštim i eventualno Posebnim uslovima tako zaključenog osiguranja.
Dakle, generalna preporuka, nezavisno od osiguranja, je da se uvek pažljivo pogledaju sve stavke na računu pre nego se plati i da se uvek za sve što Vam nije jasno otvoreno i konkretno pita,a kada je u pitanju osiguranje, onda kada sami zaključujete neko osiguranje veoma je bitno informisati se o uslovima za to osiguranje i u skladu sa tim uslovima sagledati vlastite potrebe i mogućnosti, a ako Vam je stavka osiguranje uključena u račun bez da Vas je neko o tome pitao, uvek proverite o kavom osiguranju se radi i da li je to obavezna stavka polazeći od činjenice da je osiguranje u najvećem broju slučajeva dobrovoljna kategorija, odnosno da je niz obaveznih osiguranja uvek sastavni deo cene koju plaćate za neku uslugu, pa samim tim nema potrebe da bude posebno istaknuta na računu ili posebno naplaćena od korisnika.
Pošaljite komentar