Nivo osiguranja u poljoprivredi i dalje veoma nizak
Poslednje analize ukazuju da će ukupna ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja u našoj zemlji biti manja za 10% , pre svega kao posledica dvomesečne suše, što ponovo stavlja u fokus pitanje osiguranja u poljoprivredi i razloge zbog kojih smo na samom začelju liste zemalja kada je u pitanju stepen pokrivenosti poljoprivredne proizvodnje osiguranjem.
Na žalost, poplave, grad, suša i ostale elementarne nepogode koje su postale svakodnevica poljoprivredne proizvodnje i na našim prostorima kao posledica klimatskih promena koje nas pogađaju još uvek nisu razlog više da se pitanju osiguranja u poljoprivredi pristupi na adekvatan i sistematičan način, te za posledicu imamo činjenicu da sa 10-15% osiguranih poljoprivrednih površina smo daleko od 80%, koliki je prosek u zemljama Evropske unije, dok u agrarno najrazvijenijim zemljama taj iznos premašuje i 90%.
S druge strane više osiguravajućih kuća u zemlji je veoma ozbiljno pristupilo problemu osiguranja u poljoprivredi i svojom aktivnostima nastoje da značaj osiguranja i njegove prednosti predoče i približe svim zainteresovanim. Danas je moguće osigurati jako veliki broj rizika od osnovnih: grada, požara i udara groma, preko dopunskih: oluje, zimskog mraza, gubitka količine i kvaliteta kod konzumnog voća, suše ili gubitka životinja, do niza drugih, specifičnih rizika poput osiguranja celog gazdinstva ili osiguranja od gubitka prihoda koji predstavlja jedinu pravu zaštitu od posledica nepredvidivosti samog tržišta. Nude se i pogodnosti u vidu raznih vrsta popusta, kao i mogućnost da se premija izmiri u takozvanom agro roku, odnosno po „skidanju“ useva i plodova. Posebno se naglašava da je trošak osiguranja u odnosu na druge troškove u poljoprivrednoj proizvodnji daleko najniži, a da obezbeđuje zaštitu upravo od onih rizika na koje poljoprivredni proizvođač nema nikakav uticaj.
Zbog svega prethodno rečenog postavlja se i pitanje opravdanosti uvođenja obaveznog osiguranja u poljoprivredi, pre svega u onom se delu gde se povlače budžetska sredstva i subvencije. Realno posmatrano, potpuno je opravdano da država zaštiti svoj interes kako uložena sredstva ne bi bila „bačena“ kao posledica elementarnih nepogoda i drugih rizika od kojih postoji zaštita kroz osiguranje. Takođe podigao bi se i nivo odgovornosti samih poljoprivrednih proizvođača i obezbedilo finansijsko obeštećenje poljoprivrednika od posledica katastrofalnih šteta koje na ovaj način ne bi išlo na teret države, a tako sačuvana sredstva bi se mogla upotrebiti u druge, korisne svrhe, pre svega razvoj naše poljoprivrede kao i sistema za praćenje, prevenciju i zaštitu od raznih rizika kojima je izložena poljoprivredna proizvodnja.
Pošaljite komentar