Izvor: Tanjug

 

"Država se ne bavi nadoknadom štete i ne treba to da radi. Država jeste uvek priskakala u pomoć i uvek će svima koji su pogođeni, bilo u poplavama ili drugačijoj elementarnoj nepogodi, da pomogne, ali nikad ne može da bude ravna šteti. Nadoknadom ukupne štete se bave osiguravajuće kuće", rekao je Blagojević. On je naglasio da država može da pomogne, ali da ne može da nadoknadi celokupnu nastalu štetu.

 

Blagojević je istakao da je broj osiguranih 2014. bio ispod 2%, a 2 godine kasnije je još manji. "Nemam odgovor na pitanje zašto je to tako. Jesmo bezbedniji nego 2014. i spremniji, ali nismo dovoljno ni spremni ni bezbedni. Do toga nas dele godine i stotine miliona evra investicija", rekao je on i naglasio da je jedno od rešenja transfer rizika na osiguravajuća društva.

 

Savetnik u Udruženju za bankarstvo i osiguranje PKS Vladimir Đorđević navodi da je navika građana da se svesno oslanjaju na državu, a to, kako ističe, mora da se menja. "Rizik od elementarnih nepogoda mora da se prebaci sa države na osiguranja i građane. Osiguranje od poplava je dopunski proizvod s razlogom, jer ne treba svakome" rekao je on i dodao "Kad se dese poplave, svi koji nemaju osiguranje žale što ga nemaju, a kad poplave prođu, kažu ok, bile su prošle godine, neće valjda ponovo. U krizi i mogu da razumem da građani smanjuju troškove, ali razgovorom sa njima moramo da im objasnimo da osiguranje nikako nije trošak".

 

Kako elementarne nepogode postaju sve učestalija pojava,  mora se uspostaviti sistem kojim će se znati i uloga države ali i uloga osiguravajućih društava. Uvek će postojati određen broj ljudi kojima će država morati pomogne, ali zajedničkom aktivnostima i države i osiguravača morase značajno povećati broj osiguranika koji su zaštićeni od ovakvih rizika, jer je to u interesu i države i građana  i osiguravajućih kuća.