Još malo o poplavama i bujicama
Naime, na osnovu informacija dobijenih iz vodećih osiguravajućih kuća može se zaključiti da bez obzira na razmere pretrpljene štete zbog prošlogodišnjih poplava i činjenice da je zbog specifičnih vremenskih prilika i klimatskih promena rizik novih poplava veoma prisutan i ove godine,jeste povećano interesovanje za zaštitu imovine od prirodnih nepogoda, ali u praksi broj zaključenih osiguranja se nije značajnije povećao.
Ako se uzme u obzir činjenica da je sama procedura zaključivanja ovakvih osiguranja veoma jednostavna, cena više nego pristupačna u odnosu na štetu koja se može pretrpeti,a isplata odštete po predaji dokumentacije brza, neophodno je preduzeti korake u podizanju sveti građana o značaju imovinskih osiguranja i zaštiti koju obezbeđuju. U tom pogledu bitno je i da korisnici osiguranja znaju šta se po definiciji smatra poplavama, bujicama odnosno visokim vodama i na koji način ovi rizici mogu biti pokriveni osiguranjem.
Tako se poplavom smatra stihijsko, neočekivano plavljenje terena od strane stalnih voda (reka, jezera, mora) usled toga što su se te vode izlile iz svog uobičajenog korita ili provalile odbrambeni nasip ili branu, izlivanje vode usled vanredno visoke plime i talasa neuobičajene jačine na morima i jezerima, kao i nadolaženje vode iz veštačkih jezera. Poplavom se smatra i neočekivano plavljenje terena usled naglog obrazovanja velike količine vodene mase koja nastaje kao posledica provale oblaka.
Bujicom se smatra stihijsko, neočekivano plavljenje terena vodenom masom koja se obrazuje na nizbrdnim terenima usled jakih atmosferskih padavina i sliva ulicama i putevima.
Visokim vodama se smatra izuzetna pojava neouobičajenog porasta vodostaja kao i podzemna voda kao posledica visoke vode.
Takođe veoma značajno je i da osiguranici provere da li je osiguranje od poplava i bujica uključeno u imovinsku polisu koju uzimaju jer kod nekih vrsta osiguranja ova zaštita spada u osnovno pokriće (podrazumeva se da je ovaj rizik uključen i nije gam oguće isključiti iz osiguranja),a kod nekih se posebno ugovara prema želji i potrebama ugovarača osiguranja, jer je praksa iz prošlogodišnjih poplava pokazala da neki objekti koji su imali osiguravajuću zaštitu, bilo iz nebrige, neznanja ili samo želje da se uštedi, nisu bila osigurana od rizika poplave i bujice te tako šteta na ovim objektima uzorkovana upravo ovim prirodnim nepogodama nije mogla biti nadoknađena kroz osiguranje.
Pošaljite komentar