Još jednom o poljoprivredi i osiguranju
Gotovo da nema ozbiljnijeg medija koji se već danima ne bavi temom elementarnih nepogoda, kiše, bujica, grada pre svih, i štete koju su uzrokovali u raznim krajevima naše zemlje. Gotovo da nije bilo regiona u kojem po, više-manje, istom scenariju grad nije naneo katastrofalnu štetu poljoprivrednim proizvođačima totalno obezvređujući njihov rad i nanoseći štetu ne samo njima već i celoj zemlji, koja nastoji da se vrati na put uspešne agrarne zemlje čije komparativne prednosti mogu u godina pred nama da je pozicioniraju kao jednog od vodećih poljoprivrednih prozivođača ne samo u regionu već i u celoj Evropi!
Jedina razlika koja se u stvari može uočiti je način na koji različiti mediji pišu o ovim događajima!?! Ne zna se šta je tužnije, činjenica da se isti scenario iz godine u godinu ponavlja u sve gorem obliku ili zloupotreba ljudske nesreće da bi se promovisali određeni politički i ekonomski interesi! U svemu tome neizostavna tema je i osiguranje i to na način koji veoma često ima malo dodirnih tačaka sa značajem koji osiguranje može imati za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Iz tog razloga ovde govorimo samo o osiguranju za poljoprivredu u pokušaju da ga približimo onima kojima je namenjeno.
Pre svega želimo da iznesemo dve nesporne činjenice: prvo, da svi registrovani poljoprivredni proizvođači imaju pravo na regresiranje u visini od 40% premije osiguranja za šta je država u tekućoj godini odvojila 400 miliona dinara i drugo, u agrarno razvijenim zemljama osigurano je od 80% do 90% poljoprivredne proizvodnje.
Ove činjenice su izuzetno važne da bi se pravilno razumeo odnos poljoprivredne proizvodnje i osiguranja. Logično je i opravdano da država stimuliše osiguranje u ovoj oblasti ako se zna da kod nas ne postoji razvijena svest o značaju osiguranja u poljoprivredi o čemu najbolje govori porazna statisitika da je svega oko 8% poljoprivredne proizvodnje kod nas osigurano. Takođe podatak da u zemljama u kojima se primenjuju najsavremina agrotehnička rešenja (koja između ostalog uključuju sisteme za navodnjavanje gde god se to smatra potrebnim, zaštitne mreže od grada u voćarstvu na svim zasadima, intezivno stočarstvo kao bazični standard ili najnapredniju tehnologiju praćenja meteoroloških prilika uz protivragnu zaštitu) je osigurano od 80% do 90% poljoprivredne proizvodnje govori da osiguranje nije luksuz, nečiji hir, ili nečija zla namera, već potreba da se i pored najboljih uslova za poljoprivrednu proizvodnju preduprede sva iznenađenja koja eventualno mogu obezvrediti uloženi trud i rad. Filozofija koju se ovde primenjuje se može jednostavno objasniti na primeru proizvođača maline koju su upravo u poslednjim vremenskim nepogodama pretrpeli nenadoknadivu štetu: "Ako postoji mogućnost da se zaštitna mreža u nekom trenutku pocepa, ako ne postoji stoprocentna protivgradna zaštita koja će zaustaviti sve gradonosne oblake i ako postoji mogućnost da se i drugi riziki pored svih preduzetih mera ostvare, onda se osiguranje poljoprivredne proizvodnje podrazumeva kao poslednja linija odbrane". Da ne govorimo o značaju rasterećenja države kojoj se oštećeni poljoprivredni prozivođači redovno obraćaju za naknadu pretrpljene štete prebacivanjem ove obaveze na osiguravače i mogućnosti da se tako ušteđena budžetska sredstva usmere u unapređenje proizvodnje ili kvalitetniji sistem protivgradne zaštite što opet umanjuje i cenu samog osiguranja.
Kako poljoprivrednici priču o osiguranju ne bi doživljavali kao još jedan namet i kako bi osiguranje koristili u svoju korist i u najboljem interesu uspešne poljobrivredne proizvodnje i zaštite uloženog rada i sredstava neophodno je znati sledeće:
1. Osiguranje po svojoj definiciji predstavlja zaštitu od nekog budućeg i neizvesnog događaja. Dakle sasvim je nerealno očekivati da će neko prihvatiti da nešto osigura ukoliko se štetni događaj već dogodio, trenutno se događa ili je izvesno da će se dogoditi. Na žalost u praksi se kod nas ljudi sete osiguranja tek kada je kasno i onda je najlakše krivca naći u drugima, najčešće u osiguravajućim kućama.
2.Osiguravajuće kuće nisu nikakve humanitarne organizacije niti preuzimaju obaveze kakve često na sebe preuzima država, već su visoko profitabilne finansiske institucije čiji je uticaj na globalnu ekonomiju izuzetno jak i koje se u svom radu uvek vode isključivo vlastitim ekonomskim interesima. Iz tog razloga za svako osiguranje, pa tako i za osiguranje u poljoprivredi postoje jasni, unapred definisani, uslovi, rokovi u kojima se osiguranja mogu zaključiti i procedure kako za samo zaključenje osiguranja, tako i za procenu eventualne štete uzrokovane ostvarenjem osiguranog rizika i samo naplatu po osnovu nastale štete. Iluzorno je očekivati da će osiguravači biti "široke ruke" i platiti ono što nije njihova obaveza, ali sa druge strane se podrazumeva da osiguravači moraju ispuniti sve svoje obaveze po zaključenom ugovoru o osiguranju i na vreme isplatiti novčanu naknadu za pretrpljenu štetu po osnovu ostvarenja osiguranog rizika kako iz razloga što od toga zavisi njihov imidž i budući status na tržištu tako i zbog sankcija i troškova koji proizilaze iz neispunjavanja preuzetih obaveza.
3.Odluka o osiguranju poljoprivrednog gazdinstva se ne donosi na prečac, u poslednjem trenutku, niti na "časnu reč" nekoga ko Vam je ponudio da Vam osigura gazdinstvo i ko je na sva Vaša pitanja dao odgovor koju upravo želite da čujete. Odluka o osiguranju poljoprivrednog gazdinstva se donosi blagovremeno, kao što se blagovremeno obrezuju voćke ili oranice pripremaju za setvu. Uvek je dobro posavetovati se sa drugim poljoprivrednicima, sa ljudima koji su već uzeli osiguranje, raspitati se o uslovima, rokovima i cenama. Osiguranje poljoprivrede je specifično i sve osiguravajuće kuće imaju posebne timove stručnjaka koji se bave isključivo ovom oblašću. Njihova obaveza je da Vam tačno odgovore na sva postavljena pitanja,a Vi imate mogućnost da se raspitate na više mesta, da saberete različite utiske i da procenite šta je to najbolje za Vas.
4.Činjenica je da polise osiguranja u sebi sadrže brojne klauzule i složene pravne formulacije ali niko ne očekuje da poljoprivrednik treba da bude pravni ekspert ili da vodi sa sobom advokata pri zaključenju osiguranja. Vrlo je moguće da i u predstavništvu neke osiguravajuće kuće neće znati odmah odgovore na sva pitanja i to ne treba da Vas obeshrabri već da Vam bude garnicija da su odgovore na Vaša pitanja potražili kod svojih stručnih službi i da ćete dobiti pravu i potpunu informaciju i biti zadovoljni eventualno zaključenim osiguranjem. Na žalost u našoj zemlji još uvek postoji veliki broj "prodavaca" osiguranja koji su "eksperti" za sve i svašta i koji kao iz rukava daju odgovore na sva Vaša pitanja i imaju spremne "ugovore" za svaki Vaš problem. Zapamtite da njih ne zanimaju Vaši problemi niti rizici koje biste da zaštitite, oni su tu da Vam uzmu novac, da zarade svoju proviziju i da ih nikada više nevidite. Pravi agent, zastupnik ili posrednik u osiguranju će uvek uzeti podatke o Vašem gazdinstvu, rizicima koje želite da osigurate, kao i sve druge relevantne podatke, a uzeće u obzir i Vaše finansiske mogućnosti i na osnovu toga napraviti jednu ili više varijanti osiguranja i do tančina Vam objasniti šta je pokriveno osiguranjem,a šta nije. Slobodno treba zahtevati od onoga ko Vam nudi osiguranje da Vam ključne stavke iz osiguranja i pokaže u ugovoru, čak i kada se radi o "tipskom" osiguranju, jer ako Vam neko kaže da se nešto podrazumeva, a to nije nigde navedeno u ugovoru, to je ustvari ostavljeno na slobodno tumačenje onih koji će se sutra baviti Vašim predmetom i niko Vam ne garantuje da će i oni to isto "podrazumevati" i tako rešavati Vaš odštetni zahtev.
5.Već smo pomenuli da osiguravajuće kuće imaju unapred utvrđene uslove osiguranja u poljoprivredi. Ti uslovi su osmišljeni da obezbede zaštitu osnovnih postulata osiguranja (osigurava se budući i neizvestan događaj) i da zaštite interese osiguravača i stave pod kontrolu rizike koje preuzimaju na sebe, a ne da budu osnov za prevaru i otimačinu novca od onih koji po prirodi svog posla nisu u obavezi da budu upoznati sa ovom materijom. Naravno ovo neznači da nije bilo zloupotreba i prevara, da se nisu pojavili oni koji su iskoristili ljudsku nevolju da pribave ličnu korist, ali takvh pojava ima u svim segmentima društva (ovo nikada nemože biti opravdanje) i protiv toga se borimo otvorenim istupanjem u javnost i imenovanjem vinovnika, a ne uopštenim frazama i optužbama gde su uvek neki drugi krivi i gde ceo sistem ne valja i zbog toga "niko ne treba da se osigura". Istina je da smo se susretali sa ponudama za osiguranje koje su bile koncipirane na način da se čovek zapita šta je uopšte moguće zaštiti takvim polisama, ali boljom zakonskom regulativom, zaštitom potrošača i povećanim intereosvanjem svaka negativna stavka se može ispraviti. Dakle, sasvim je logično da je osiguranje od grada jeftinije ako se radi o području koje ima protivgradnu zaštitu ili se sa aspekta statistike radi o manje rizičnom području, isto tako je logično da postoje krajnji rokovi do kojih se određene kulture mogu osigurati kao ili jasno definisani uslovi šta je to mraz i kako se utvrđuje da li je u nekom području bilo mraza. Uvek se može postaviti pitanje da li se ovi i svi drugi parametri mogu učiniti povoljnijim za poljoprivrednika (o tome dole ispod), ali ako pogledamo sa druge strane, zar sve ovo nije i u interesu samog osiguranika? Zamislite da pojam mraza procenitelj osiguravajuće kuće može samostalno da tumači, da li bi ikada uradio procenu po kojoj bi firma za koju radi morala da plati? Mislim da svi znamo odgovor! Ista je stvar i sa nekim drugim rizicima poput definisanja pojma poplave i bujice ili pitanja osiguranja od suše. Recimo uobičajno je da se od suše mogu osigurati samo one površine koje imaju odgovarajući sistem za navodnjavanje, pa ukoliko i pored takvih mera zbog razmera suše proizvođač pretrpi štetu onda je ona nesporna. Ne ulazeći u muku naših poljovrivrednika i činjenicu da prizvode po izuzetno nepovoljnim uslovima pa samim tim teško i mogu ulagati u proizvodnju onako i onoliko koliko bi sami želeli, postavlja se pitanje da li je realno za neke stvari okriviti osiguravača ili je to najednostavnije opravdanje za vlastite propuste. Istini za volju, osiguravači se svojom finansiskom snagom žestoko bore za svoje interese, traže načine da utiču i na samu državu, na zakonska rešenja koja se donose ali pravno uređeno društvo kojem težimo i ka kojem idemo treba da obezbediti neophodan balans i zaštitu interesa svih zainteresovanih strana i da onemogući manipulacije i prevare u odnosima osiguravača i osiguranika.
6.Na kraju uvek se postavlja pitanje visokih cena i obima rizika koje je moguće osigurati u poljoprivredi. Brojni su činioci koji utiču na ovo ali pre svega to je stepen interesovanja za ovu vrstu osiguranja (poznat je slučaj da je jedna osiguravajuća kuća ukinula programe osiguranja u poljoprivredi zbog niskog interesovanja i nerentabilnosti), rizici koji se ne mogu kontrolisati (na primer neadekvatno održavanje rečnih tokova, brana i nasipa za odranu od poplava ili kanalizacionih i slivnih sistema) kao i nizak stepen primene savremenih agrotehničkih mera koje utiču na uspešnost poljoprivredne proizvodnje. (prethodno pomenuti primer navodnjavanja koji je i pored izuzetnih prirodnih uslova kod nas na veoma niskom razvojnom nivou) Naravno postoje brojne stvari koje se mogu uraditi kako bi se ponuda osiguranja u ovoj oblasti učinila boljom, kvalitetnijom i jeftinijom. Pre svega povećano interesovanje učiniće da su poljoprivrednici mnogo bolje informisani o svojim pravima i mogućnostima. Samim tim se smanjuje mogućnost obmane u bilo kom obliku jer u savremenom svetu prave informacije su realna moć kojom se štite lični interesi. Značajno uvećanje broja osiguranih poljoprivrednih gazdinstava će pozitivno uticati i na smanjenje cena osiguranja, ali i na paletu rizika koji se mogu pokriti kroz osiguranje. Organizovan nastup poljoprivrednih prozivođača kroz različite oblike udruživanja prema osiguravajućim kućama je još jedan način da se izbore što povoljniji uslovi jer nikako ne može biti isto ako svega par malinara iz jednog kraja želi da osigura svoje zasade ili ako pred osiguravača izađe nekoliko stotina malinara! Sasvim je logično da će se masovnošću izboriti za uslove koje inače pojedinačno nikada ne bi mogli dobiti jer i sam osiguravač vidi svoj jasan interes kako u visini premije koju će platiti toliki broj malinara tako i u disperziji rizika jer je nerealno da svi ti malinari na različitim lokaciji pretrpe štetu recimo od grada. Naravno tu su i drugi načini da se raznim aktivnostima kroz unapređenje i osavremenjavanje same proizvodnje osiguranje učini jeftinijim i da postane sastavni deo života i rada svakog poljoprivrednog prizvođača od koga neće zazirati i koji neće predstavljati dodatno opterećenje za i onako osigurmašeni agrar.
Osiguranje jedino ima smisla kada donosi jasno vidljivu korist onome ko se osigurava kroz zaštitu od nepredviđenih situacija i rizika koji mu mogu naneti nemerljivu štetu. Cilj osiguranja je da onaj koji je pretrpeo štetu od sredstava koje je dobio od osiguranja kao kompenzaciju može nastaviti koliko- toliko normalan život i svoje redovne poslovne aktivnosti. Osećaj sigurnosti koji osiguranje pruža (kada je zaključeno na pravi način i protiv realnih rizika) je nemerljivo,a to najbolje znaju oni koji su imali situaciju da su bili pogođeni nekim osiguranim rizikom i dobili su kroz osiguranje odgovarajuću naknadu za pretrpljenu štetu.
Pošaljite komentar