Alternativa obaveznom osiguranju imovine

22 Mar 2016 Komentara (0)Osiguranje od elementarnih nepogoda / Osiguranje / Osiguranje imovine / Osiguranje od poplava i bujica / Osiguranje plodova i useva / Osiguranje za poljoprivrednike / Osiguranje poljoprivrede / Osiguranje gazdinstava / Osiguranje od elementarnih nepogoda Zaštita imovne /

Izvor: AXA osiguranje

Poplave koje su nedavno pogodile pojedine delove Srbije ponovo su akuelizovale pitanje osiguranja imovine. Moglo bi se reći da katastrofa još razornijih razmera, koja je 2014. godine najviše nedaća zadala stanovnicima Obrenovca, nije poslužila kao opomena građanima. Uprkos šteti, a izračunato je da ukupni finansijski gubici premašuju 1,5 milijardi evra, što je 4,5% bruto domaćeg proizvoda, malo je onih koji razmišljaju o mogućnosti da osiguraju imovinu. Poražavajuće zvuči podatak da je u nadoknadi štete od poplava osiguranje učestvovalo tek sa 2,4%. Broj prijavljenih šteta jedva da je premašio 3.000, dok se iznos isplaćene odštete kreće oko 37 miliona evra. Stručnjaci procenjuju da bi se situacija drastično popravila, odnosno nivo osigurane imovine popeo na 50%, ukoliko bi osiguranje od prirodnih katastrofa bilo obavezno za državna preduzeća, dok bi se kod onih koji već osiguravaju imovinu vezalo za polisu osiguranja koja se koristi kao sredstva osiguranja kredita kod banaka .

Ako se pođe od predpostavke da je uvođenje obaveznog osiguranja od elementarnih nepogoda nerealno, pre svega zbog niskog standarda građana, kao opciju, generalni direktor Axa osiguranja u Srbiji, Adamantios Hadţistilis, predlaže uvođenje takozvanog "francuskog modela" kojim se zakonskim rešenjem utvrđuje da osiguravajuće kuće ne mogu prodati polise osiguranja kuće ili stana od osnovnih rizika ukoliko uz njih nisu uključeni i rizici od prirodnih katastrofa. Po njemu ovaj model je primenjiv i na privredne subjekte. Uz ovo ističe se i značaj uvođenja osiguranja od prirodnih katastrofa za kolaterale. U praksi ovo znači da se svaki kredit za koji se kao garancija upisuje hipoteka na nekretninu mora osigurati i od prirodnih katastrofa,a ne samo od rizika požara, što je trenutno slučaj. Na ovaj način bi se i pored niza otežavajućih okolnosti i niske svesti građana o značaju osiguranja u narednih 10 godina povećalo učešće osiguranja u rešavanju posledica elementarnih nepogoda.